Stavljanje ženskog roda u fabrički pripremljen kalup je horor

Kritičari koji jako retko pišu u superlativima o srpskom filmu, za ovo debitantsko ostvarenje koje je svoje mesto na filmskom festivalu našlo u selekciji Microwave, posvećenoj mikrobudžetnim domaćim filmovima, imali su, bez preterivanja, samo reči hvale. Da li film o završetku odnosa dveju, naizgled, nerazdvojnih prijateljica, zaista može pokrenuti revoluciju u srpskoj kinematografiji, mogu od sutra proveriti svi oni koji su propustili svoju priliku da film pogledaju na Festu, budući da „Otvorena“ stiže na redovne repertoare domaćih bioskopa.

Početnu ideju za priču o prijateljstvu Sare i Alise, koja dobija čudan i nagli kraj nakon što Sara svojoj najboljoj drugarici ispovedi svoje porive, koji premašuju želje tela, Milošević je dobio nakon što je na internetu video fotografiju dve drugarice.

– Stajale su uz ogradu na nekom muzičkom festivalu, blisko jedna uz drugu, u fokusu kamere, gledale su pravo u objektiv. Jedna od njih je delovala samouvereno u čak zanosnoj pozi, dok je druga bila zbunjena skoro kao životinja u koju je neko uperio jako svetlo. Imale su neviđen karakter, možda su mi prosto bile privlačne, ali u mojoj glavi su imale jedna drugoj mnogo toga da kažu što možda još uvek ne žele da čuju – objašnjava za Danas reditelj šta mu je bilo zanimljivo u tom prizoru.

U njegovom filmu, pod pritiskom okoline, Alisa postaje otuđena, ostavljajući Saru da se bori sa košmarnom usamljenošću i represijom, koja poprima monstruozan oblik. Kao scenarista i reditelj, Milošević demonstrira da nešto tako netaknuto i savršeno kao što su iskrene ljudske emocije mogu da se okarakterišu kao pogrešne i da prouzrokuju slom osobe koja nije spremna da takve emocije prihvati. Iza te glavne priče, on govori o položaju žena u patrijarhalnom društvu, koje pod pritiskom „bele kuge“ i stalnog isticanja da žene treba da budu na prvom mestu majke, pravilno seksualno orijentisane… zbog svojih dilema mogu da završe u horor žanru.

– To je sve u svrsi građenja Sarinog lika, ona mora biti pod pritiskom i u izvesnoj dilemi da bi njena drama i taj svet, odnosno sistem, sa kojim ona ima periferan dodir, bili uverljivi. Mislim da će se žene složiti da (u današnje vreme) stavljanje njihovog roda u fabrički pripremljen kalup jeste horor. Ali, opet, nesumnjivo je da biologija postoji – ističe Milošević.

Iako je savremen po temi, film je smešten u devedesete, a atmosferu prošlosti dočarava i crno-bela fotografija.

– Smeštanje u devedesete doprinosi čitavoj priči, donekle izmešta realnost a i zbog same estetike, moderna arhitektura se ne odražava isto na emotivno stanje likova. Najbitnije mi je bilo da izbegnem mobilne telefone i kompjutere jer se tako postiže jači efekat izolacije samog protagoniste – kaže reditelj.

Milošević je do sada snimio nekoliko kratkih filmova – „Intenzivni udarac u glavu“, „Mrak“, „Mrkli mrak“, koji pripadaju žanru horor filma. Za „Mrak“ je čak dobio nagradu „Koskar“ na Festivalu srpske fantastike, dok je glumica Dubravka Kovjanić nagrađena specijalnom nagradom za epizodnu ulogu u Miloševićevom filmu „Mrkli mrak“ na Bašta festu. Ipak, „Otvorenu“ nije moguće jasno žanrovski definisati.

– Oduvek sam obožavao horor žanr i vrlo mi je blizak, ali sam naučio da budem jako kritičan po pitanju istog, tako sam i razvio ideju da njegove elemente ne zloupotrebljavam već ih uvodim koliko je moguće smisleno – napominje reditelj, i dodaje da poštuje sve reditelje koji su eksperimentisali u sklopu žanra, uticali na njegov razvoj, inovatore.

On ističe da se „Otvorena“ obraća publici koja ne beži od provokacije, ne boji se drugačijeg sadržaja, koja vrednuje sebe kao inteligentnog gledaoca.

– „Otvorena“ je film koji sam planirao i rešio da snimam znajući da mogu to da učinim sa malo para a da opet izgleda dovoljno impresivno, nisam hteo sažaljenje kao reakciju na budžet već šok jer se svima čini da je film deset puta skuplji. Mogućnosti su beskrajne, ako imate dobre ideje, granice ne postoje. Jeste da se film ne odvija u svemiru, međutim, svašta se u njemu dogodi – objašnjava Milošević šta mu je doneo mikrobudžet prilikom rada na filmu, a šta uskratio.

Inače, Momir Milošević se školovao na Londonskoj filmskoj akademiji. Na pitanje šta znači biti britanski student u srpskoj kinematografiji, on odgovara da ne zna koliko njegovi filmovi važe kao deo srpske kinematografije, jer još uvek nije dobio finansijsku podršku države.

– To što sam studirao u Engleskoj sigurno je donekle uticalo na moj izraz, mada moj pristup filmu je i pre toga dosta odskakao od onoga što je ovdašnjim autorima i publici blisko – naglašava reditelj.
Domaći film ne želi da ocenjuje.

– Mogu reći da se povremeno pojavi nešto interesantno, među mlađim kolegama postoji dosta potencijala. Mada bih lično mogao da živim bez svih naših filmova iz protekle decenije osim „T. T. Sindroma“ – zaključuje Milošević.

Glavne uloge u filmu igraju Jelena Puzić i Milena Đurović, a pojavljuju se i Jelena Angelovski i Sava Kesić.