Od sredine juna u nemačkim i internacionalnim bioskopima prikazuje se filmski dokument Vima Vendersa o pontifeksu Rimske kurije „Papa Franja – čovek reči“.
Jednom papi se nije dosad nikakav film približio u ovoj meri. Slavni nemački režiser Vim Venders radio je na ovom filmu još od 2013, da bi ovo njegovo 96-minutno delo predstavio na ovogodišnjem Festivalu u Kanu na specijalnoj projekciji izvan kompetetivnog programa u najboljem maniru ovog internacionalno renomiranog sineaste.
Na samom početku kamera je dugo fiksirana na Asizi, mali grad u srcu Italije. Otkako je Sveti Franja Asiški (1181-1226) u njemu delovao, on je postao hodočasno mesto i neka vrsta katoličkog protiv Rima. Franja, dete bogatih roditelja, okrenuo se siromašnima, otkrivši novi svet i Božiju tvorevinu. Sonorni glas Vima Vendersa, koji više minuta pripoveda iz ‘off-a’, podseća na pasaže njegovih najboljih filmova „Nebo iznad Berlina“ („Der Himmel uber Berlin“) ili na „So zemlje“ („Salz der Erde“).
Ovaj film počinje meditacijom, a kamera susreće Papu alias Horhea Mario Bergoglja iz enklave na balkonu bazilike Svetog Petra u Rimu i putuje sa njim vascelim svetom: od opasnih četvrti u Riju, preko zatvora u SAD, ostrva izbeglica Lampeduza, naselja Sinti i Roma pokraj Rima ili u poseti žrtvama orkana na Filipinima. Reč je o do sada delimično neobjavljenom materijalu iz fundusa Vatikana. Takozvani „velikani ovoga sveta“ – Tramp, Obama ili Merkel se pojavljuju na margini za nekoliko sekundi. Da, papa Franja se sastaje sa njima, ali susreće se sa drugima.
Vim Venders, 72-godišnji sineast, veli u jednom intervjuu da nije želeo biografski film o papi da snimi, već „jedan film sa njim“. Reč je o idejama ovog pape. I Venders ističe njegovu otvorenost prema svim ljudima i svim socijalnim problemima sveta, „posebno izazovima preteće klimatske katastrofe, po čemu je on jedinstven“. On je u papi na katedri Svetog Petra našao čoveka koji živi onako kako propoveda.
Venders je kao mladić iz ultrakonzervativnog katoličkog miljea u Diseldorfu želeo i sam da postane sveštenik, ali se posle pokušaja u medicini, filosofiji i sociologiji, odlučio za studije slikarstva u Parizu. On je kao 22-godišnjak 1967. počeo da studira na visokoj školi za studije televizije i filma u Minhenu (Hochschule for Fernsehen und Film in Munchen). Venders je u maju 1968. bio radikalan, danas je reformisani levičar. Papa Franja je reformisani konzervativac. Tako je nastao fascinirajući filmski dokument jednog reformisanog levičara i jednog reformisanog konzervativnog prelata Rimokatoličke crkve. Ne samo o slikarstvu, već i fotografiji, ne samo filosofiji pripoveda Venders u svojim filmovima, a sada se vraća natrag Crkvi. Tako je nastala izvanredna filmska biografija 266. pontifeksa Rimske kurije u stilu Arte Povera („siromašne umetnosti“) posleratnog italijanskog filma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
