Foto: Kemal Softić

Prošlogodišnje prvo izdanje festivala naišlo je na odlične reakcije publike i kritike. O tome govori i podatak da su se odazvali autori iz celog sveta i u festivalskoj bazi bilo je prijavljeno više od 400 filmova iz 21 zemlje. Odabrani su najbolji filmovi, i to 12 za takmičarsku, pet dugometražnih filmova za netakmičarsku selekciju „Last Minute Cinema: i šest za prateći program „AJB Prikazuje“. O tome šta će sve publika moći da vidi obe godine na Festivalu razgovarali smo sa direktorom AJB DOC Festivala Edhemom Fočom

* Zašto je slogan ovogodišnjeg festivala CHANGE, odnosno PROMENA?

– Tema, ili slogan, ovogodišnjeg festivala se sama nametnula. Pregledajući filmove koji su pristizali, videli smo da se većina bavi promenama: u društvu ili životu pojedinca. Shvatili smo da je to dobra tema za ovogodišnji festival i uklapa se u realnost okruženja u kojem živimo. Svi prolazimo kroz promene i u današnje vreme one se prebrzo dešavaju. Za neke od nas, naravno, to nije dovoljno brzo, naročito kada su politika ili društvena situacija u pitanju.

* Na konferenciji za novinare ste naveli da se većina autora koja se prijavila za festival uklopila u TV Cut format. Koliko je, prema Vašem mišljenju, ovaj format promenio sam žanr dokumentarnog filma?

– Ne mislim da je „TV Cut“ format promenio sam žanr – mnogi filmovi koji će biti prikazani na našem festivalu su u originalu napravljeni u dugometražnom formatu. Autori ih nekada već unapred spreme u nekoj kraćoj verziji, imajući u vidu potencijalno televizijsko tržište, a nekada ih skrate samo za festival. Naravno, određeni broj autora već pravi dokumentarne filmove u ovom formatu. Mislim da nisam baš merodavan da govorim o tome, ali živimo u vremenu gde je sve brže i kraće i često i publika nema strpljenja. U tom kontekstu neki filmovi koji su skraćeni u odnosu na originalnu verziju, zapravo, budu dinamičniji i interesantniji, a da se skoro ništa od poruke ne izgubi. Mogao bih dodati i to da mislim da ovaj format pomaže televizijama, naročito onima koje se bave vestima i dokumentarnim filmom i lakše se uklapa u programske šeme. Jedan od filmova sa prošlogodišnjeg festivala, „The Russian Job“ (Posao u Rusiji) je tek nakon što je uradio TV verziju za naš festival došao do tržišta i uspio solidno da proda televizijska prava određenom broju televizija.

* Kojim kriterijumima osim minutaže ste se rukovodili u izboru filmova za festival?

– Selektori našeg festivala su profesionalci i ljudi čiji je život i posao vezan za dokumentarni film. Jedan od glavnih kriterija je bio da film sadržajno i tehnički odgovara Al Jazeeri Balkans. Znači, to su priče o ljudima i njihovim životima. Primetićete da je dosta tema koje se tiču politike, nepravde, ugnjetavanja, aktivizma i tome sličnog, a to su teme kojima se i mi bavimo na našem kanalu.

* Možete li nam skrenuti pažnju na neka ostvarenja i goste koje će publika moći da vidi na drugom AJB DOC filmskom festivalu?

– Od 23 filma će, mislim, 20 autora ili producenata biti prisutno na festivalu i svi će imati sesije za pitanja i odgovore. Festival otvara film „Za Samu“, koji je pobeđivao u Kanu, hotDOCSu, SXSW u Austinu, Sheffieldu i tako dalje. Ovaj vikend je počeo da se prikazuje u kinima u Ujedinjenom Kraljevstvu i listovi poput The Guardiana ili Sunday Timesa su ga proglasili filmom nedelje. Film Roberta Zubera „Pitaj slobodno“ se dotiče osetljive teme imunizacije i vakcinacije u Hrvatskoj, iz ugla objektivnog posmatrača koji zaključuje da su običnim ljudima uskraćeni odgovori medicinske struke. Film „Zakleta devica i devojka“ o virdžini u Albaniji i mladoj devojci koja traži odgovore. Takođe, tu je film regionalne koprodukcije „Bugarski san“, koji prikazuje nama neobičan fenomen selidbe ljudi sa Zapada ka istoku Evrope.

* Pojavljivanje Al Jazeere umnogome je promenilo medijski krajolik u zemljama bivše Jugoslavije. Od samog početka ste kroz Regioskop insistirali da publici prikažete dobre dokumentarce autora iz regiona. Budući da imate dobar uvid u dokumentarne filmove iz sveta, koliko autori iz regiona u sveopštoj globalizaciji uspevaju da nametnu „naše“ teme?

– Mislim da su naši autori u nezavidnoj situaciji, najviše zato što jednostavno nema dovoljno novca za produkcije svetskog nivoa. Al Jazeera Balkans tu igra značajnu ulogu i pokušavamo da podržimo što veći broj produkcijskih kuća i projekata, novcem i emitovanjem. To nije dovoljno, ali je barem nešto. Određenim autorima smo otvorili prostor i sada rade za naše sestrinske firme u Dohi za mnogo bolji budžet. A region je kroz autore poput Mile Turajlić ili braće Virc pokazao da ima veliki potencijal.

* Na festivalu su planirane i radionice za mlade autore, možete li nam reći nešto o tome?

– Ove godine, kao i prošle, nudimo odličan trening za mlade autore i novinare, koji mi u potpunosti finansiramo. Glavni predavač je Phil Rees, jedan od najboljih i najprepoznatljivijih novinara Al Jazeere, nekada i BBC-a, čija je knjiga „Dining with terrorist“s bila veliki hit među kritičarima i kod struke. Radiće sa mladim autorima iz celog regiona i to upravo na tome kako da se napravi ozbiljan istraživački dokumentarac. Podršku će dobiti i od našeg Ede Čelebića, nekadašnjeg novinara na B92 i Studiju B.

* Prvo izdanje festivala je i kod publike i kod kritike doživelo samo pohvale, a drugo koje samo što nije počelo nestrpljivo čekamo. Može se reći da je festival postao tradicija. Kako vidite programsko usmerenje festivala u godinama koje dolaze?

– Prvo izdanje festivala je prošlo mnogo bolje nego što smo to očekivali. Sada se očekuje više od nas i mi ćemo pokušati da to ispunimo. U organizaciji i planiranju se prvo stavimo u ulogu publike, osluškujemo šta oni žele i koliko toga. Ne bismo da dođe do zasićenja i da zbog velikog broja filmova neke projekcije budu skoro prazne. To se nama ne dešava, barem nije prošle godine. Drugo, gledamo i šta očekuju autori. Sve im je podređeno, tretiraju se sa maksimumom pažnje i zato su mnogi rekli da nigde nisu imali tretman kao na našem festivalu. Tako ćemo i nastaviti: slušaćemo savete i očekivanja svih učesnika i u skladu s tim ćemo da idemo dalje. Cilj nam je da u dogledno vreme ovo postane najuticajniji i najtraženiji festival u regionu. To neće biti lako, ali imamo pravo na te ambicije.

Nagrade

Na Festivalu će biti dodeljene tri nagrade. Petočlani međunarodni žiri odabraće najbolji film takmičarske selekcije Festivala i dodijeliti „AJB Main Award“, a svi takmičarski filmovi ulaze i u konkurenciju za nagradu programskog žirija Al Jazeere Balkans, koji dodjeljuje „AJB Program Award“. Svi filmovi prikazani na Festivalu u selekciji su i za „Nagradu publike“. Članovi žirija priznati su i iskusni svetski stručnjaci u domenu dokumentarističkog žanra: Ademir Kenović iz Bosne i Hercegovine, Thierry Detaj iz Belgije, Viktoria Brus iz SAD, Ivana Pauerova iz Češke i Adel Ksiksi, predstavnik Al Jazeera Documentary Channel.

Povezani tekstovi