„Tenkača: Svetski rat“ – eksplozivni epilog

I to bum iz više od jednog tenka, uz pomoć lude družine koja se vratila i u epizodi „Tenkača: Zlato“, gde su u priču ušli i nacisti, makar posredno.

A sada je na red došao kraj ove trilogije, jer epizoda „Tenkača: Svetski rat“ sve to zaokružuje na urnebesan, krvav i očekivano apsurdan način.

Naravno da je predznanje i čitanje prva dva dela preporučljivo, ali čak i ako počnete odavde, brzo ćete pohvatati niti priče koja je smeštena u srž Drugog svetskog rata.

Kada Tenkača i ekipa otputuju u prošlost da bi spasili Podmornjaču, apsolutno sve polazi po zlu i svako od likova – Barni, Buga i Mlaznjača – moraće da se snalazi kako zna i ume.

Od kuvanja za naciste, preko bežanja iz zatvora, kontraofanzive na tenk sa samo par grančica drveta, ova epizoda ima još veći nivo vratolomija od prethodnih.

Zahvaljujući tome, ali i činjenici da je dvojac Alan Martin – Bret Parson konačno pronašao pravu dozu ludila, ovaj treći deo trilogije mnogo je upečatljiviji od svog prethodnika.

Tamo gde je „Zlato“ omanulo, „Svetski rat“ briljira – reference pucaju na sve strane, od „Velikog besktva“ preko „Dvanaest žigosanih“, do mnogih drugih.

Izjave i ponašanje likova ponovo su bez apsolutno bilo kakvog filtera, zbog čega ovaj strip nikako nije za najmlađe čitaoce.

A za koga jeste? Recimo to ovako – ako se vređate na trejler za film „Mrak film 6″, nije za vas. A ako vam je ta vrsta politički nekorektnog humora nedostajala, Tenkača je po vašoj meri.

Ovde ništa nije sveto, krv lije, kosti se lome, fore se bacaju, a glavni likovi magično preživljavaju napade svim vrstama oružja.

Možda bih taj nivo razaranja mogao da opišem kao srodan onome iz serijala igara „Wolfenstein“, jer verujem da će oni koji su ga igrali ovde uživati u sličnim temama.

Treba istaći da, uprkos tome što ovde imamo nekolicinu likova sa pojedinačnim linijama priče, Tenkača ipak ostaje glavna pokretačka sila koja ih sve okuplja i zbog koje se sve odigrava.

To što se ne gubi previše vremena na objašnjavanje svake od ovih grana i što Parson crta kadrove tako da pratimo akciju, akciju i samo akciju doprinosi da ritam bude frenetičan od početka do kraja.

Za razliku od prethodnog dela, ovde nema toliko šarenih boja, jer je ipak u pitanju ratno okruženje, ali svi efekti i akcione sekvence dovoljni su da nam ničega ne manjka po pitanju vizuelnog.

A ono čega ima je Tenkačina neverovatna sposobnost da ubedi ljude da čine glupe stvari u pogrešnom trenutku, ali tako da ona uvek na kraju izađe kao pobednik.

Zbog toga je ovo još jedan strip sa ovom junakinjom koji se čita tako što se ugasi mozak i uživa u apsurdu.