To je što vi niste znali, smeh vam fali! 1

Među dvadesetak naslova u „Pustolovinama“ namenjenim za uzrast predškolaca i mlađih osnovaca, Kreativni centar je objavio pet čika Braninih knjiga: „Zunzarina palata“, „Priča o valjušku“, „Vrlo retka pripovetka“, „Šumska bajka“ i „Neposlušno pile“, a, prema rečima osnivača, glavnog urednika i pisca ove izdavačke kuće Simeona Marinkovića, u pripremi je i „Put oko sela“.

– Brana Cvetković je izuzetna pojava u našoj kulturi i književnosti za decu. Jednostavno, on je podvižnik, neumoran pregalac neiscrpne energije, poput Branislava Nušića. Bio je pesnik, glumac, slikar, novinar, reditelj. Napisao je oko dve hiljade pesama za decu, preko hiljadu epigrama, tri hiljade pripovedaka i mnogo novinskih članaka. Uradio je i oko hiljadu prevoda. Uz to je izdavao Šaljive novine, osnovao sopstveno pozorište Orfeum, crtao karikature, kao i kulise za predstave, ilustrovao priče i pesme za decu i još mnogo toga. Glavna odlika njegovog stvaralaštva je duhovitost. Osim toga, umeo je da oseti dečju dušu i taj maštoviti svet njihov, da zapazi fine detalje u prirodi i dečjem ponašanju, što deca uvek prepoznaju i zavole – objašnjava za Danas urednički tim Kreativnog centra Simeon Marinković i Slavica Marković.

NJih dvoje su i autori „nastavaka“ priča iz edicije „Pustolovine“ u kojima se od mladih čitalaca traži da uključe maštu i mozak, što je „podsticajno za njihov kreativni razvoj“. Svaka od knjiga Brane Cvetkovića ima svog ilustratora – od Dušana Pavlića i Dobrosava Boba Živojinovića do Nede Dokić i Milice Radenković. U Kreativnom centru napominju da „ilustratore knjiga biraju prema prirodi teksta i da je, osim vladanja tehnikom, izuzetno važno da ilustratori umeju da unesu osećanja u svoj rad“. U dodatku poslednje dve knjige – „Šumska bajka“ i „Neposlušno pile“ glavni junak je sam pisac Brana Cvetković, o kom saznajemo da su ga roditelji kao bebu umalo izgubili u bežaniji tokom rata s Turcima, da je prvu pozornicu napravio još u detinjstvu, u podrumu kuće u kojoj je stanovao, te da je kao đak rukom pisao Šaljive novine, koje je raznosio i prodavao društvu u školi.

„To je što vi niste znali, smeh vam fali! Gde smeh vlada nema plača! Vedra duša snagu jača i veseo život sprema, a turoban snage nema! Pa smejte se! Ha-ha-ha-ha! Smeh životu daje maha!“ – stihovi iz pesme „Cerekalo“ bio je životni moto ovog umetnika sa talentima renesansnih razmera.

Brana Cvetković rodio se Knjaževcu 1875, u Beogradu je završio gimnaziju i kao državni pitomac na Umetničkoj akademiji u Minhenu studirao slikarstvo, scenografiju i glumu. Karijeru je započeo u beogradskom Narodnom pozorištu kao scenograf, ali se ubrzo okušao i u glumi u putujućim trupama Đure Protića, Nikole Bate Simića i drugih poznatih glumaca. Pred sam kraj 19. veka 1899. osnovao je svoje pozorište „Orfeum“ koje je radilo tri decenije.

Tokom Prvog svetskog rata bio je inspektor vojničkih pozorišta, potom upravnik pozorišta u Skoplju i Novom Sadu. Pokrenuo je časopis Gluma, uređivao satirične listove Đavo, Cerekalo, Satirac, Vic, pisao humoreske u svim vodećim listovima tog doba. Iz njegovog pera izašle su desetine orfeumskih programa u kojima je učestvovao, zbog čega se smatra začetnikom novog žanra u srpskom glumištu.

Repertoar „Orfeuma“ činile su humoristične jednočinke, skečevi, solo i duet scene, komični dijalozi, operetske tačke, groteskna baletska izvođenja, kao i duhoviti recitali aforizama, epigrama i kratkih pesama, koje je Brana najčešće govorio i pevao u duetu uz odgovarajuću muzičku pratnju. Najčuvenije su bile njegove stihovane slike nazvane „Kroz Beograd“ – svojevrsni aktuelni raport o događanjima u prestonici koje je svake večeri izvodio kao parodiju. „Komentarisao“ je sve događaje u spoljnoj i unutrašnjoj politici, uz stalni refren „Joj kako to, joj zašto to?“, koji je publika zajedno sa njim pevala uz pratnju čuvenog orkestra Cicvarića iz Šapca.

Najpopularnije bile su Branine muzičke parodije na Maskanjijevu operu „Kavalerija rustikana“, komičnu operu Žaka Ofenbaha „Lepa Jelena“ i dramu „Dama s kamelijama“. Parodija „Artiljerija rustikana“ je od 1906. do Prvog svetskog rata igrana 493 puta, a Stanislav Vinaver je zabeležio da je narod iz cele Srbije, „fijakerima, lađom, železnicom, pa i štajer-vagenom, putovao u Beograd da se tog milja nasluša“.

Zbog problema sa cenzurom i zabranama 1929. prekinuo je rad „Orfeuma“ i povukao u miran život u svojoj kući u Hilandarskoj ulici, posvetivši se stvaralaštvu i prevođenju. Sarađivao je sa mnogim beogradskim listovima, a na dečjoj strani Politike je objavljivao pesme i priče koje je sam ilustrovao. Umro je za vreme nemačke okupacije na svoj 67. rođendan u novembra 1942. godine. Nekoliko meseci kasnije dobio je svoju ulicu u Beogradu, koja je posle Drugog svetskog rata preimenovana. NJegovo ime sada nosi jedna manja ulica u naselju Žarkovo.

Za života objavio je samo jednu knjigu u ediciji „Zlatna knjiga“ Gece Kona – „Brana za decu u reči i slici“ objavljenu krajem 1934. godine. U njoj su samo pesme i stihovane priče koje je objavio u Politici za decu 1931. i 1933. godine. Sa Branislavom Nušićem osnovao je i prvo srpsko dečje pozorište.

Puškin u „Pustolovinama“

– „Pustolovine“ za predškolce predstavljaju najbolja dela naših pisaca za decu – od Brane Cvetkovića do Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Arsena Diklića, Dobrice Erića, Brane Crnčevića i Duška Radovića. Iz ovih bogato ilustrovanih knjiga mladi čitaoci će saznati mnogo toga o raznim uzbudljivim događajima i likovima, a otkriće i nove lepe reči našeg jezika. Pročitaće kakvi su bili pisci ovih knjiga kad su bili deca i šta su još zanimljivo pisali – kaže Simeon Marinković. Iako su dosad u ovoj ediciji objavljivani samo domaći pisci, Kreativni centra napravio je iskorak i ka svetskoj književnosti za decu, pa je pre nekoliko dana u ovoj ediciji objavio i „Bajku o ribaru i ribici“ Aleksandra Puškina, koju je ilustrovala Maja Veselinović.

Čuvanje od zaborava

Osim Kreativnog centra i izdavačka kuća Laguna objavila je knjigu Brane Cvetkovića „Zunzarina palata“. U njoj su se pored ove vesele priče o dobroj muvi zunzari i njenim gostima, našle i tri pesmice: „Sove i guske“, „Hajde, cico, da se svira“ I „Moderan puž“. Knjigu je ilustrovala Jelena Vasiljević. Pre dve godine značajno mesto poezija čika Brana Cvetkovića dobila je i u zbirci „Najlepših pesama za decu“ u izboru Ive i Nenada Simonovića, sa ilustracijama Vesne J. Knežević i Mladena Anđelkovića, u izdanju izdavačke kuće Tanesi, koja je na 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga proglašena za dečju knjigu godine. Iste godine i izdavačka kuća Bulevar štampala je njegova sabrana dela za decu pod naslovom „Jao, Brana“, koja je ilustrovao Aleksandar Rog. Pre desetak godina Zavod za udžbenike objavio je „Svraku pomodarku“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.