Od zapažanja da je „naš Sajam jedan od najposećenijih u Evropi, a činjenica da ga nema učiniće da nestanu neki od manjih izdavača, sa vrednim produkcijama“, preko stava da „Sajam knjiga u Beogradu možemo smatrati prevaziđenim“, sve do konstatacije da je „Sajam u zadnje vreme bio idealan za izdavače kojima je u prvom planu mlaćenje para, a ne kultura i profesionalnost“, pa čak i opaske da je „neodržavanje Sajma uticalo pozitivno“.
Sve su to komentari Danasovih sagovornika koji su govorili o njihovim aktuelnim izdanjima, ali i tome kako je zamiranje ovog sajma uticalo na njihov rad.
Branku Kukiću, glavnom uredniku čačanske IK Gradac i istoimenog časopisa, Sajam ne nedostaje.
„U poslednje vreme bio je idealan za izdavače kojima je u prvom planu mlaćenje para, a ne kultura i profesionalnost. Ozbiljni izdavači uglavnom imaju male koristi. Pojavljuju se na Sajmu da bi se videli i da bi otkukali nad svojom hudom sudbinom. Dakle, tzv. mali izdavači su žrtve proizvodnje knjiga za jednokratnu upotrebu koje se masovno čitaju. Zbog toga je izdavaštvo kod nas u permanentnoj duhovnoj i profesionalnoj krizi i sa neznatnim pozitivnim uticajem na opštu kulturu“, zapaža on.
Prema njegovim rečima, u ovakvim okolnostima, neodržavanje Sajma knjiga u Beogradu, na njegovu izdavačku kuću utiče pozitivno.
„Izdvojio bih kapitalno delo E. O. Džemsa Uporedne religije, koje je preveo i pogovor napisao Sreten Marić. Knjiga je važna zbog toga što upoređuje sve velike i važne religije nalazići među njima sličnosti i specifičnosti. Idealna je za čitaoce svih uzrasta, a posebno za mlađe i studente. Tu je i tematski broj časopisa Gradac posvećen temi Književnosti i alkohol, ističe Kukić. U najnovija izadnja IK Gradac Kukić ubraja i Odmetnika Ernsta Jingera, Moja život Vlaha Bukovca, Sreda u subotu Ljubomira Simovića, Beležnica iz Talamanke Emil Siorana, Fragmenti / Filozofiju Heraklita Mračnog Miroslava Markovića, Okrutni Bog – Studija o samoubistvu A. Alvareza, Uliks Puriše Đorđevića i Kamijevo carstvo Milke Lučić. Stižu i knjige Gastona Barlara Poetika sanjarije, Ernsta Fišera O potrebi umetnosti, Sergeja Jesenjina Crni čovek, Nikosa Kazancakisa Askeza, Antona Čehova Paviljon br. 6 i Jozefa Rota Legenda o svetom pijancu.
Flavio Rigonat, urednik Izdavačke kuće LOM, za Danas kaže da je dosta njihovih starih naslova trenutno aktuelno. Dodaje da ima i novih, koje su objavili u poslednje dve godine, i koje nisu uspeli da predstave na Sajmu, koji faktički kao da je ukinut. Najaktuelniji naslov IK LOM je Marfi – prvi roman Samjuela Beketa (sa komentarima), za koji Rigonat kaže da je u pitanju kapitalno delo, ali nedovoljno zapaženo kod naše književne kritike. On izdvaja i Razgovore sa Orsonom Velsom, jednu od najzanimljivijih knjiga iz sveta Holivuda. Tu su i Avanture Haklberi Fina u novom prevodu (sa 144 ilustracije iz prvog američkog izdanja), kao i Knjiga Tao Te Lao Cea, takođe u novom prevodu. O hodanju po ledu, izuzetna je knjiga nemačkog režisera Vernera Hercoga, a Kogenov zanat, revolucionarni krimi-roman Džordža V. Higinsa. Prva trećina sa prepiskom je nedovršena autobiografija i izbor iz prepiske Nila Kasadija, čuvenog junaka Keruakovog romana Na putu. Boje domaće književnosti brane roman Deca Milene Marković i zbirka poezije Divlje i tvoje Olje Savičević Ivančević, a region nova zbirka poezije Marka Tomaša Skratimo priču za glavu i Dnevnik 2013-2020 Bore Ćosića. LOM nastavlja i sa objavljivanjem izabranih dela Sergeja Dovlatova, Tomasa Bernharda. I, još jedan novi prevod, ovoga puta izabranih Remboovih dela – Pustinje ljubavi.
„Naravno da nam nedostaje Sajam. LOM nema svoju knjižaru, tako da je Sajam jedino mesto, i za nas, i za 95 odsto izdavača u Srbiji, na kome možemo da prikažemo svoju produkciju u prethodnoj godini. Izdavači koji imaju knjižare, mogu to da rade u svojim izlozima 365 dana u godini, tako da im je Sajam u tom delu priče sasvim suvišan, i njima verovatno ne pada teško što ga nema. A opet, kao što sam rekao, to je samo nekoliko izdavača, što bi se reklo pet od 100“, zapaža Rigonat. Prema njegovim rečima, neodržavanje Sajma bitno utiče, ne samo na njihovu, već i na produkciju svih ostalih izdavača koji nemaju knjižare. „Opšte je poznato da je naš Sajam jedan od najposećenijih u Evropi, i činjenica da ga nema učiniće čak i da nestanu neki od manjih izdavača sa vrednim produkcijama. Šteta je velika i nenadoknadiva, u svakom pogledu“, ukazuje Rigonat.
Ivan Bevc, urednik IK Booka, od aktuelnh dela izdvaja roman Smrtni ishod atletskih povreda mlade beogradske spisateljice Milice Vučković, koji je za samo tri meseca stigao do četvrtog izdanja i postao pravi mali literarni i kulturni fenomen o kome se žučno i burno raspravlja po književnim klubovima i društvenim mrežama.
„Objavili smo i dva sjajna dela novih afroameričkih glasova, Brit Benet je romanom Polovina koja nedostaje pokrenula buru u Americi i proglašavaju je novom Toni Morison, dok je Rejven Lejlani romanom Sjaj otvorila delikatne teme rasizma, seksa i milenijalske anksioznosti“, kaže Bevc i na kraju, izdvaja naslov koji je privukao jako mnogo pažnje – Vraćena italijanske spisateljice Donatele di Pjetrantonio. Prema njegovim rečima, u pitanju je bolna priča o odrastanju zbog koje je autorka zaslužila poređenje sa velikom Elenom Ferante.
„Sajam nam ne nedostaje jer već šest godina ne učestvujemo na njemu pošto je izgubio smisao pretvorivši se u džinovski diskont bez ikakvog međunarodnog značaja“, primećuje Bevc i dodaje da neodržavanje Sajma nije uticalo nikako, pošto oni tradicionalno u ovo doba u Bookastore knjižarama prave jesenje akcije.
Jelena Nidžović, urednica Izdavačke kuće Kontrast izdavaštvo, kazala je za Danas da je njima ova godina posebno uspešna jer su objavili nekoliko bitnih romana, od kojih se posebno izdvojio Grudi i jaja Mieko Kavakami, proslavljeni roman jedne od najznačajnijih japanskih spisateljica, u kome se govori o savremenim problemima etike i estetike, o rađanju, starenju i granicama ženskih tela.
„Ponosni smo na to što smo na naš jezik preveli Nerazdvojne Simon de Bovoar, autobiografsku prozu nastalu pet godina nakon objavljivanja Drugog pola. Delo lucidno i emotivno dočarava prva iskustva revolta i usvajanja feminističke vizure, ispituje detinjstvo kao mesto emancipacije, a iskustvo prijateljstva kao početak smelosti i nezavisnosti. Nerazdvojne je sa francuskog preveo Novak Golubović“, kaže Nidžović.
U njihovoj ovogodišnjoj produkciji istakao se i naslov Izgnanstvo i kraljevstvo, knjiga kratke proze Albera Kamija.
„Šest priča koje je Kami napisao na vrhuncu svog stvaralaštva, govore o ljudima koji dospevaju u razne oblike izgnanstva, bilo svojevoljno, bilo pod prinudom“, pojašnjava Nidžović i dodaje da će ovih dana, uz potporu Kreativne Evrope, objaviti roman Nebesa finske autorke Pie Leino, u prevodu Jasmine Teofilović.
Kako kaže, reč je o distopijskom romanu, smeštenom u grad-državu Helsinki 2058. godine. Nidžović navodi da su jako ponosni na zbirku putopisnih mikroeseja Marka Pogačara – Korov ili protiv književnosti, koja iznova potvrđuje da je mladi hrvatski pisac jedan od najubedljivijih i najrelevantnijih regionalnih književnih glasova…
Upitana da li Kontrast izdavaštvu nedostaje Sajam, ona odgovara odrečno.
„Nije vreme za masovna okupljanja, a čitateljke i čitaoci se sve više navikavaju na kupovinu posredstvom interneta, što smatramo izuzetno značajnim. Bojim se da ukoliko se epidemiološka situacija ne smiri do sledećeg oktobra, Sajam knjiga u Beogradu možemo smatrati prevaziđenim. Mnogo važnije od toga jeste da i kod čitalaca i kod izdavača održimo svest o tome da je oktobar mesec knjige, i da se shodno tome i ponašamo. To je mnogo bitnije od samog okupljanja na određenom mestu svake poslednje nedelje u oktobru“, konstatuje urednica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
