Photo: F.S./ATAImagesO izborima razgovaramo svakodnevno, izgovorio je ovih dana Aleksandar Vučić, osnivač Srpske napredne stranke koji se lažno predstavlja kao predsednik (svih građana) Srbije, ono što verovatno zna svako ljudsko biće „na ovim prostorima“ koje se, uprkos sistemskoj promociji ludila, ne boji da koristi mozak.
Istovremeno je podgrejao nadu izbornih vernika da će oni biti održani „u naredna tri do četiri meseca“, mada „ne zna da li će predsednički i parlamentarni biti zajedno ili odvojeno“, jer će o tome, mož’te misliti, „odlučiti nadležni organi“. U nekim ranijim mesecima govorio je da će izbori – možda, verovatno ili sigurno, u zavisnosti od dana – biti u maju i decembru, do Vidovdana, na leto, između oktobra i decembra ili do kraja godine.
Pritom je bacio kosku da će dati ostavku „za tri – četiri meseca, možda i ranije“, i da, o bože dragi, već pakuje 1.200 knjiga iz Predsedništva koje će pokloniti nekoj ustanovi. Priznao je, takođe, nešto što svaki onaj s početka ovog teksta kanda zna – da „svakog dana razmišlja“ i o sopstvenoj kandidaturi za premijera.
Ne ulazeći u to da li je ovakav verbalni ekvilibrizam eventualno plod jednog prenadraženog mozga, „obolelog“ od vlasti, i pod izbornom groznicom, on svakako potvrđuje da su po ovom pitanju moguće najrazličitije varijante – predsednički izbori i rekonstrukcija Vlade, ili samostalni predsednički, ili spajanje predsedničkih i parlamentarnih, a možda i lokalnih izbora.
Dakako, takva politikantska licitacija mogla bi se okončati i predsednikovom odlukom da uopšte ne bude vanrednih, već redovnih izbora – do kasnog proleća 2027. godine. U slučaju rekonstrukcije Vlade, koju bi vodio Vučić – a ko pobogu drugi – parlamentarni izbori bi mogli, kažu stručnjaci, da se pomere i na septembar 2027.
Ima procena da bi on navodno bio spreman i da „preda“ predsedničke izbore, jer su mu neuporedivo manje važni od parlamentarnih, jer nema kandidata koji bi mogao da pobedi onog studentskog bez velikog izbornog belaja, jer bi pred Evropom tako mogao da „dokaže“ da su ovde izbori slobodni, a on demokrata… Uostalom, ako je on u Feketiću, i država je u Feketiću.
Za sada je jedino izvesno da predsednik već duže od godinu dana izbegava da ispuni studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, uprkos ozbiljnoj pobuni značajnog dela društva. Kako ih je za 12 godina raspisivao četiri puta, pa i samo zbog toga da „proveri podršku građana“, ne treba biti posebno bistar pa ispravno zaključiti da to ovoga puta ne čini jer mu istraživanja javnog mnjenja – njegova vrhovna politička zapovest – govore da pobeda više nije izvesna.
Nesumnjivo je, takođe, i da će on, zajedno sa svojim koruptivnim prijateljima i lojalistima zakletim krvlju, grčevito braniti vlast jer im obezbeđuje ne samo dobar život već i slobodu.
Ali, čak i takva pretnja po čitavo društvo manje je važna od toga kako će se pred, tokom i posle izbora postaviti studenti i opozicija. Vučić jeste, ma koliko to izgledalo nerealno, pogotovu onima koji su navučeni na Pink i ostale Informere – politička prošlost. Studenti, a možda i opozicija, bar njen nekompromitovani deo, trebalo bi da budu budućnost.
Zbog toga je neuporedivo manje važno šta će on odlučiti povodom datuma i vrste izbora od toga da li će građani Srbije posle njih imati institucije u pepelu, potpuno srastanje države i organizovanog kriminala, razularenu korupciju, državne plantaže droge, tamna i hladna mesta poput „ćacilenda“, medijski mrak, leševe u zabetoniranom buretu ili nesmetno „mlevenje“ ljudskog mesa sve dok su oni koji to čine lojalni vlastima.
Jedan prilično ozbiljan pesnik je svakom građaninu Srbije koji se ne boji da koristi mozak, još pre više od 20 godina, u vreme jedne druge, ali avaj takođe pogubne vlasti, poručio da nisu krivci primitivci i psihopate koji su pokupili mast, već da krivi smo mi – što smo ih pustili.
Pa, ovog puta nećemo, ili…?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
