O čemu Vučić svakog dana razmišlja i da li je to uopšte važno?

Boljševicima i skojevcima nije svakako jer oni ne poseduju tu funkciju u svojim glavama.

Zvuči nerealno, ali, on je notorna lenčuga. Iako sam za sebe govori da mnogo radi, a to je postalo uobičajeno mišljenje i njegovih protivnika, realnost, sagledana van propagande i utisaka, sasvim je drugačija. On skoro da ne radi ništa od onoga zbog čega prima platu. Ide s televizije na televiziju, vodi aktivnosti jedne od nekoliko desetina stranaka u zemlji, bavi se stvarima koje su posao drugih, zbog koje drugi postoje i imaju radna mesta, a svoje obaveze potpuno zanemaruje. Nema ga tamo gde se pojavljuje normalan Predsednik države, na pozorišnim, baletskim i operskim premijerama, na koncertima ozbiljne muzike, na otvaranjima izložbi, u humanitarnom radu… Ne priređuje intimne večere sa značajnim naučnicima, umetnicima, univerzitetskim profesorima. Ne šeta s građanima na njihovim omiljnim mestima, ne uspostavlja neposredne kontakte s ljudima. Sa mnogo slobodnog vremena, jer na televizijama ipak nije neprekidno dvadeset četiri sata, sigurno je da razmišlja o svemu i svačemu, ali je poznato da su razmišljanja dokonih uglavnom fantazije i fatamorgane. On, u svakom slučaju, ostavlja fantastično uverljive tragove o jednoj posve neuobičajenoj političkoj ličnosti, o nekome ko je u normalnoj politici nezamisliv.

Bezbedonosna procena zahteva pretpostavku sta sve lud ili zao mogu da urade, o cemu razmisljaju… a praksa pokazuje nemogucim normalnom coveku da pretpostavi sta lud i bolestan moze, zeli i planira da uradi. Sve osim toga da pomisli da nije normalan, sve ostalo

Nije vazno!