U Berlinu sam bio svedok velike selidbe istorije 1Berlin Foto: EPA/ OLIVER WEIKEN

Došavši na svega nekoliko sati da bi odmah zatim krenuo nazad i vratio se na svoju poziciju u borbi protiv Zida, opisao je situaciju i dodao da nema mesta predviđanjima, da je sve moguće, no da je jedno izvesno: Zid će trajati još mnogo godina.

U to smo svi bili ubeđeni, tako neskloni da poverujemo kako se svet, onakav kakvog smo navikli da ga vidimo i kako ga doživljavamo, može promeniti. Podeljeni Berlin bio je simbol i središte Hladnog rata i straha da taj rat svakoga trena može postati vatren, kao što je to, uostalom, već i bio, ali na drugim kontinentima, i uzrokovao tokom dugih godina smrt miliona ljudi. Nekoliko dana potom, Zida više nije bilo.

Vlasti zapadne Nemačke odnosile su se prilično mlako prema njenom ponovnom ujedinjenju i ujedinjenju samog Berlina. Kako je žustro istakla Aleksandra Riči, prevashodno su socijaldemokrate, izričiti antikomunisti, bili ti koji su želeli slobodnu i ujedinjenu Nemačku, izvan revanšističkih poriva i agresivnih hirovitih težnji protiv sovjetske vlasti, Nemačku spojenu sa Atlantskom alijansom i Sjedinjenim Državama, i s Berlinom kao prestonicom.

Veliki nemački političari vezani za Berlin bili su socijaldemokrate, od izvanrednog Kurta Šumahera do Vilija Branta, antinacističkog borca, velikog burgmajstera zapadnog Berlina tokom izuzetno teških godina, a zatim i Kancelara, možda ne jednako velikog, ali koji je bio spreman da se uhvati s pitanjima zemalja istočne Evrope, nesumnjivi protagonist istorije podeljenog Berlina, grada nad kojim se i nebo, kaže se u romanu Kriste Volf, činilo podeljenim.

Adenauera je znatno više zanimao rast Savezne Republike unutar Atlantske alijanse; njegova omiljena prestonica bio je Bon, ujedno i zbog nevelikih simpatija katolika prema protestantskoj i militarnoj Pruskoj. Ovakav stav CDU-a nalazio je odjeka u mišljenju mnogih koji su bili uzdržani u drugim zemljama Zapada – na primer, Đulija Andreotija, koji je, u jednoj od svojih neumesnih šala, izjavio da toliko voli Nemačku da ih želi dve – nesrećna dosetka na račun tlačenog naroda kakav je bio onaj u DDR-u.

Godinama potom, Kol, kancelar ponovnog ujedinjenja, zahvaljujući izvanrednom političkom instinktu, korenito je ispravio strategiju svoje partije, CDU. No, i u danima sloma Demokratske Republike i ponovnog ujedinjenja, Kol je imao velikog uspeha u mnogim regijama DDR-a, ali ne i u Berlinu koji se držao socijaldemokratije. I u dešavanjima u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata ključni element bio je sukob između drevnog partikularizma Svetog Rimskog Carstva, stožera nemačke istorije, i unitarističkih težnji koje su kulminirale kroz ujedinjenje ostvareno u Pruskoj, domovini velike filozofske kulture koja počiva na etičkoj strogosti, zemlji Kanta i antinacističkih zaverenika od 20. jula ’44.

(Nastaviće se)

Autor je poznati italijanski pisac, redovni kolumnista Corriere della Sera, autor romana Dunav i Obustavljen postupak koji su na srpskom jeziku objavljeni u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Prevod sa italijanskog: Nataša Gavrilović

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.