“U filmu se bavim porodičnim nasiljem, ali u njemu ne vidite scene premlaćivanja“: Vanja Juranić, rediteljka filma “Samo kad se smijem“

U filmu, u kojem mladi bračni par s detetom glume Tihana Lazović i Slavko Sobin, Juranić se bavi dobro poznatim slučajem Ane Magaš, mlade Zadranke koja je u samoobrani ubila svog supruga.

Odnosno, Juranić će reći da je Ana Magaš tek jedna od inspiracija za njen film o porodičnom nasilju, no Tihana Lazović frapantno liči na svoju sugrađanku, a i film završava citatom iz prvostepene presude toj mladoj ženi.

Nažalost, sarajevska premijera se poklopila s još jednim užasnim femicidom, slučajem ubistva Nizame Hećimović u Gradačcu koju je ubio muškarac s kojim je imala dete, i to je još prenosio na Instagramu.

„To je ubistvo uživo gledalo 12.000 ljudi. To je strašna priča koja se tiče svih nas“, kaže Juranić, koja se u svom filmu bavi nasiljem, ali ni u jednom trenutku mi ne vidimo kako muž tuče ženu, a i samo ubistvo vidimo tek na trenutak.

Emotivni vrhunac filma je kada se glavna junakinja – tumači je Tihana Lazović – plačući skida pred ogledalom i gleda svoje strašne rane i masnice svuda po telu. I tu ne vidimo njeno lice; premlaćeno telo i strašan plač ono je što obuzima našu pažnju.

„S namerom ne prikazujem premlaćivanje glavne junakinje – mislim da bi to bio samo još jedan od načina promovisanja nasilja, a moja namera je sasvim suprotna. Ja se bavim i onim što je prethodilo tom nasilju i njegovim posledicama. Nažalost, živimo u nasilnom društvu i u tradicionalnom, patrijarhalnom narativu u kojem smo svi zarobljeni“, kaže rediteljika čiji će film u hrvatske bioskope doći krajem novembra ove godine.

A njen sledeći film je dokumentarni – bavi se novom hrvatskom emigracijom i centralni lik je konceptualni umetnik Siniša Labrović i njegova supruga Snježana Klarić koji su se pre nekoliko godina preselili – iz ekonomskih razloga – u Berlin.