Ubojiti naslovi narednog festivala – Pluća 2020

Iz njih proističe i tematsko-umetnička osovina koncepta 54. Bitefa, koja će se, kako je rekao njegov umetnički direktor Ivan Medenica, kretati u luku od ekološke kataklizme do transhumanističkog i posthumanističkog sveta – bez ljudi.

Taj svet neće biti bez ljudi u onom političkom smislu, koji je već razmatran na jednom od prethodnih izdanja ovog festivala, nego perspektiva „intenziviranja humanističkih ideala u vidu tehnološke nadogradnje čoveka“, i „zarad ideje ravnoteže i ravnopravnosti među svim živim bićima na Zemlji“.

Upravo jedan od trenutno planetarno najpoznatijih i najuticajnijih naučnika i mislilaca, izraelski istoričar Juval Noa Harari, iz čije literature je Ivica Buljan proročki oblikovao svoju „2020“, skreće pažnju na to kada kaže da od nastanka života na našoj planeti, pre četiri milijarde godina, nikada jedna vrsta nije sama menjala svetsku ekologiju kao što je to učinio čovek.

„Ova vrsta čovekolikih majmuna uspela je za sedamdeset hiljada godina sama da promeni svetski ekosistem radikalno i nepredvidljivo. Naš uticaj već je ravan posledicama delovanja ledenih doba i tektonskih pomeranja. Za jedan vek mogao bi da nadmaši i posledice onog asteroida koji je pre šezdeset pet miliona godina pobio dinosauruse“, naveo je Harari u svom delu „Homo Deus“ a citirao ga je Medenica.

– Izabrao sam da se na ovu temu referišem na Hararija ne samo zbog njegovog ugleda, već i zato što što će nas predstava rađena upravo po njegovim bestselerima „Sapijens: kratka istorija čovečanstva“, „Homo Deus: kratka istorija sutrašnjice“ i „21 lekcija za 21. vek“ uvesti u sve glavne teme koje tretira 54. Bitef: od najurgentnijeg globalnog problema današnjice, uništenja ekosistema i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije „sveta posle“, sveta koji u savremenoj filozofiji nazivamo posthumanizam i transhumanizam – istakao je Medenica.

On je rekao da je „2020“ spektakularna ansambl predstava koju su koproducirala tri ugledna ljubljanska teatra/kulturna centra, Drama Slovenskog narodnog gledališča, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom.

– S obzirom na svoj naslov, teme i činjenicu da je jedna od retkih velikih regionalnih, možda i evropskih predstava koja je stigla da se pojavi u 2020. (pre početka pandemije), ona je i svojevrsni omaž (cinik bi rekao posmrtni) godini koja je temeljno potresla, ugrozila i izvesno, mada neznano u kom obliku i obimu, izmenila naše živote i svet, uključujući tu i pozorište… Tako ona staje u red onih značajnih dela koja se referišu na neku, za čovečanstvo realno ili simbolički, bitnu godinu: Orvelov roman „1984“, Kjubrikov film „2001: Odiseja u svemiru“, te predstavu Arijane Mnuškin „1789“, koja je pre pola skoro pola veka bila i na Bitefu – podestio je Medenica. On je rekao da će ova predstava biti spektakularna i po tome što će glumci utrčavati u publiku, našalivši da ako već umetnici na sceni mogu da se ljube i skidaju, onda i publika može da izdrži da ih oni dotaknu.

Tematskoj liniji 54. Bitefa bitno doprinosi i druga slovenačka predstava, „Pluća“ mladog slovenačkog reditelja Žige Divjaka, rađena po komadu savremenog engleskog dramskog pisca Dankana Mekmilana, u produkciji Drame SNG-a iz LJubljane.

– Ova drama o izazovima s kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi pokreće, između ostalog, i jedno, na prvi pogled apsurdno, čak i morbidno, ali suštinski sasvim legitimno ekološko i etičko pitanje: da li je ispravno rađati decu u prenaseljenom svetu, u kome svako novo biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i svetu u kome taj novi život u startu očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti – naveo je Medenica. Prema njegovim rečima, „ova minimalistička predstava, zasnovana na sjajnoj igri dvoje glumaca, predstavlja nam i novo ime slovenačke, a može se reći i regionalne i evropske režije, Žige Divjaka, što je jedna od važnih koncepcijskih linija/misija Bitefa“.

Postoje predstave koje se prave za domaćicu i Medenicu

U Nemačkoj kući ljubljanske drame SNG svečano su uručene i nagrade 53. Bitefa reditelju Sebastianu Horvatu, čija je predstava „Ali: strah jede dušu“ bila apsolutni pobednik prošlogodišnjeg izdanja festivala. Grand Prix „Mira Trailović“ Horvatu je uručio Ivan Medenica a Politikinu nagradu za režiju novinarka Borka Trebješanin. Medenica je rekao da se odavno u istoriji ove manifestacije nije desilo da jedna predstava, kao što je to slučaj sa predstavom „Ali: strah jede dušu“, odnese sve tri festivalske nagrade: Gran pri „Mira Trailović“, nagradu lista Politika za najbolju režiju i nagradu publike. Takvi slučajevi su, prema Medeničinim rečima, ne samo retki, nego i dragoceni jer se ne dešava da se „poklope analize i procene stručnjaka sa doživljajem gledalaca“. Našalivši se Medenica je kazao da je jedan glumac to lepo sumirao rekavši da „postoje predstave koje se prave i za domaćicu i za Medenicu“.