Foto: SubsiteUlična Galerija je jedinstven prostor u Beogradu, prolaz između Bezistana i nekadašnjeg Doma sindikata, gde se u svim vremenskim uslovima postavljaju neke od najoriginalnijih izložbi u gradu i pod vedrim nebom dešavaju nezaboravne žurke.
A ovog vikenda, otvaranjem izložbe „MADIEVAL“, Ulična Galerija slavi svoj 13. rođendan – 5. aprila u 20 sati, u Čavketovom pasažu. Muziku na žurci puštaće DJ-evi Leshutler i Diskodevojka.
Povodom rođendana, za Danas govore programske urednice i realizatori programa Ulične Galerije Milica Ivić i Žoana Markade-Mo, umetnice iz Autonomnog kulturnog centra Matrijaršija.
Uoči proslave, sa Milicom i Žoanom razgovaramo u Matrijaršijskom prostoru u Kluzu, dok ujedno jedan od autora rođendanske postavke, mladi umetnik Goša, neometano štampa radove na tekstilu. Društvo nam pravi i crna maca, koja nije tu da bi razbila maler broja 13, već je stalni rezident Matrijaršije.
Upitana za početke, Ivić objašnjava da su izložbeni prostori Ulične Galerije prvobitno služili kao izlozi za plakate Doma sindikata, preko puta kojih se, na samom početku Čavketovog pasaža, iz pravca Nikole Pašića, nalazila biletarnica. Kada je ona prestala da funkcioniše, izlozi bioskopa su ostali nekorišćeni i ruinirani, a pasaž prljav, zapušten i neosvetljen.
– Ulična Galerija je nastala kao inicijativa transformacije urbanih prostora. Mi, Autonomni kulturni centar Matrijaršija, nismo bili deo inicijative osnivanja, ali smo od trenutka kada je nastala učestvovali u realizaciji izložbi. Matrijaršija je tada prostorije imala u Zemunu i javljala se na konkurse, jer nam je odgovaralo da neke od velikih izložbi sa umetnicima sa kojima smo radili i koji su dolazili kod nas na rezidenciju, predstavljamo na programu Ulične Galerije. Tadašnji osnivači, Iva Čukić i Ministarstvo prostora, primetili su taj pasaž u ulici i uvideli potencijal izloga. Iva je napravila projekat i realizovala ga u devet jedinstvenih „prozora“, u kojima se izlažu radovi – pojašnjava Milica.
Kako je u pitanju javni prostor, otvaranje izložbi u Uličnoj i danas zavisi od momenta paljenja gradskog osvetljenja. Zimi to, kaže umetnica, bude ranije, a leti, pošto dan duže traje, često se dešava da svi zajedno – organizatori, umetnici i publika – isčekuju trenutak uključenja gradske rasvete. Godinama se, po završetku izložbe, ekipa sa otvaranja selila u prostorije podruma nekadašnjeg Doma sindikata, u Centar urbane kulture Imago, gde se održavao Fijuk, a žurka nastavljala.
– Godinama je to bilo veoma povezano – organizovali bismo izložbe i povezivali ih sa Fijuk sajmom, jer su i sami prostori bili povezani. To je zlatno doba i Fijuka i Ulične Galerije, masovne posećenosti izložbi i žurki u velikom prostoru CUK Imaga, gde je mogao da stane veliki broj ljudi – evocira Ivić.
Kao i tada, tako i danas, generalno najbolji provod dešava se na rođendan Ulične Galerije. Na jednom od poslednjih organizovana je promocija albuma Viking Krew – OMOJBOŽEJAO, lejbla Bassivity, a jubilarni, deseti rođendan preuzeo je Stefan Ćirić, koji je napravio spektakl, kačio sitoštampane zastave, dok je za muziku bio zadužen Skrech Majstor Ljuban i drugi izvođači.
Uz rođendane, koji se uvek naprave u masovne evente, jedna od najvećih atrakcija Ulične Galerije je skejterski festival Samit Nesvrstanih. Tada skejteri preuzmu Uličnu, pale vatru i uz muziku daskama preskaču zapaljene skejterske elemente.
– Toliko centralno i toliko izolovano da je ludo, Ulična Galerija je kao neki magični ćošak. Matrijaršija je lokacijski uvek bila na periferiji, nekada i više dok se nalazila u Zemunu, što je psihološki za Beograđane iz centra malo daleko, tako da se u Uličnoj Galeriji redovno srećemo sa nekim ljudima koji su nam dragi, iako su lenji – kaže umetnica Žoana Markade-Mo, opisujući autentičnost Ulične Galerije.
Milica primećuje da je zbog odsustva galerijskog kodeksa ponašanja takva atmosfera karakteristična za razne ulične galerije u svetu i da tome dodatno doprinisi i izloženost raznim spoljašnjim faktorima. Prema njenim rečima, Ulična Galerija nije zaštićena na način na koji se svet umetnosti štiti i zatvara.
– Koliko god da su neke galerije opuštene i kul, ti si prilikom posete na otvaranju finiji, pristojniji i pametniji. Kad si u Uličnoj, nalaziš se na ulici, u pasažu usred centra grada. Kad sa strane neko pogleda otvaranje, pomisli – šta je sve ovde moguće! Tad pasaž ne izgleda kao Beograd, već kao neki ludi, super grad. U Uličnoj Galeriji nisi zaštićen ni od vremenskih nepogoda, ni od događaja na ulici, ni slučajnih susreta, ako uopšte i želiš da budeš zaštićen – zapaža Ivić detalj koji ih izdvaja.
A svako ko se ikada našao ili namenski posetio izložbu u Uličnoj, sa svim njenim propratnim momentima, zna da je to mesto sa koga je čak i po završetku programa, veoma teško otići; Tamo radno vreme ne postoji, a piće možeš doneti i sam. Jedino ograničenje, koje tehnički ne smeta posetiocima već okolini, jeste proizvodnja užasno glasne muzike. Eventualno, to može da bude i loše vreme i velika hladnoća.
Upitana kako neupućeni, slučajni prolaznici reaguju kada se igrom slučaja zadese na otvaranju u Uličnoj, Ivić primećuje da je veliki broj ljudi navikao da sebi tuda prekrati put, jer retko ko ciljano dođe u Čavketov pasaž, osim onaj ko zna za Uličnu, čija je postavka 24/7 dostupna za obilazak. Ljudi su često zbunjeni izložbom na otvorenom, posebno ako ne dolaze iz smera Nikole Pašića, gde se na početku pasaža nalazi bilbord sa konceptom postavke. No, dramaturgija samog prostora je takva da se često krene od poslednjeg izloga ka prvom, pošto je pasaž dvosmeran.
– Dešavalo se da na otvaranjima, poštari iz Glavne Pošte po završetku smene kroz prolaz ušetaju na izložbu, stupe u dijalog i kažu: Pa, ja stalno tu prolazim, a nisam shvatio o čemu se radi – kaže Milica, opisujući reakcije prolaznika.
Umetnici i odabir: U srodstvu sa DIY izdavaštvom, Art Brut-om i nezavisnim stripom
Povodom toga kako biraju radove za izlaganje, Žoana za početak objašnjava da su prozori u Uličnoj specifičnog formata, što znači da izložbeni materijal mora da se prilagodi okviru. Što se tiče estetike, umetnica kaže da u Matrijaršiji gaje veliku ljubav prema ručnim radovima, ali se kao postavka često nađu fotografije i mnoga dela koja je nemoguće izraditi ručno na panoima. Povezani su sa umetnicima i kolektivima iz regiona i Evrope, koji se bave stripom, ilustracijom, art brutom i sličnim stvarima kao matrijaršijski umetnici: ručno izrađivanje knjiga, DIY izdavaštvo, grafika, nezavisni stripovi… Radovi tih umetnika često su bili izlagani u Uličnoj Galeriji.
Milica dodaje da je princip selekcije umetnika „po srodnosti“ bio mnogo izraženiji do pre pet godina, dok nisu postale programske urednice i realizatorke programa Ulične Galerije.
– Pre 2020. izložbe su bile vezane za mrežu umetnika sa kojom su Autonomni kulturni centar Matrijaršija i festival Novo Doba bili dobro povezani i bliski. Od 2020. počinje raspisivanje konkursa i suočavanje sa novim principima izbora, a to su: decentralizacija, davanje prilike različitim ljudima koji rade u Srbiji i koji su nevidljivi u Beogradu, kao i projekti umetnika iz regiona. Ne prođe godina a da se neko zanimljiv sa hrvatske scene ne javi na konkurs, jer zna za Uličnu Galeriju, što je super! Imali smo umetnike iz Rumunije, Crne gore, Makedonije i mreža funkcioniše. Sa različitih strana javlja se mnogo više umetnika nego što smo mi kao galerija u mogućnosti da realizujemo tokom godine – kaže Ivić.
Oni svoj rad većinski realizuju volonterski, iako zavise od godišnjih konkursa Ministarstva kulture i Gradskog sekretarijata za kulturu, i u principu godišnje dobiju podršku jednog ili drugog. No, ta sredstva nisu dovoljna za funkcionisanje Ulične Galerije.
– Svi ljudi koji rade u Galeriji, već šestu sezonu rade apsolutno volonterski, iako je u pitanju jako ozbiljan rad. Ta sredstva nisu dovoljna i to nas u velikoj meri uslovljava, a ograničenja su ozbiljna – kaže Milica.
Uprkos problematici, oni su pomogli mnogim umetnicima da organizuju samostalne izložbe. Na konkurs za 13. izlagačku godinu pozvani su kolektivi, a mladi umetnik Georgii “Goša” Shkurin, jedan od autora rođendanske izložbe „MADIEVAL“, povodom iste skromno kaže da je samo deo autorskog tima u kojem je i Helena Jovanović. Njemu rad u Matrijaršiji mnogo znači, jer je od malena želeo da „upadne“ u neki kolektiv.
– Matrijaršija mi je dala priliku koju nisam mislio da ću u životu dobiti. Došao sam leta prošle godine da pomognem oko kačenja izložbe u Uličnoj Galeriji i ostao. Promenio mi se život – kaže Goša i dodaje da su za rođendan osmislili super muzički program na kome nastupaju mladi di-džejevi. On veruje da će proslava rođendana biti sjajna, jer atmosfera na Matrijaršijskim događajima nikad ne razočara.
Odaziv na studentski poziv i samonadmašivanje
Pored toga što izlaže, štampa, uređuje muzički program i pomaže oko organizacije rođendana, Goša će sa ekipom lepiti i plakate najave po gradu. Milica kaže da je mladi umetnik počeo da im pomaže još dok je bio u srednjoj školi i da je jedan od Matrijaršijske dece, a Žoana dodaje da je Goša sada student, a studenti su u modi!
Inače, već mesecima unazad, Matrijaršija studentima dobrovoljno štampa promotivni materijal na raznoraznim događajima.
– Svaki put kada su nas studenti zvali, mi smo nešto radili. Štampali smo deo izložbe koja je bila izložena u Galeriji Kula u Cetinjskoj 15, koju su organizovali studenti sa FPU, majice i cegere za BlokadniFEST u SKC-u, a na samom fakultetu Tehničkih nauka štampali smo za studente majice, cegere, jakne i drugi tekstil, a i ispred samog fakulteta za sve ljude. To je najsumanutija naša akcija do sada! Oborili smo sopstveni rekord vrlo brzog i efikasnog štampanja – sedam sati u nizu. Naše kolege u Novom Sadu su na protestu tamo štampali 12 sati bez prestanka, tako da smo mi i dalje amateri, ali nismo loši – kaže Milica, a Žoana dodaje da su sami sebe nadmašili!
– Kad nas studenti zovu, mi se odazovemo. Tu smo da pomognemo i širimo zarazu sitoštampe – zaključuju umetnice iz Matrijaršije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
