– Postavku čine 23 slike velikog formata iz ciklusa „Kule“, koji je dopunjen sa šest akvarela, takođe velikog formata, iz ciklusa „Zidovi“. Prethodno je bila izložena u Novom Sadu, Nišu i Čačku.

– Gradina je divan izraz koji je kao pojam veoma zanimljiv. Ima dosta lokaliteta po Srbiji koji tamošnji narod zove gradinama, naš narod je tako sve ono što mu je nepoznato od koga je nastalo, ko je gradio u kojoj civilizaciji je nešto nastalo preveo kao gradinu koja podrazumeva grad, utvrđenja, izgrađenost. Svoje akvarele sam radio upravo na taj način, ređajući jedne pored drugih prozore, vrata, bifore, trifore, kupole, stubove… Pozajmio sam taj naziv da simbolično pokazao da to jesu građevine, ali imaginarne građevine. Kule su već mnogo konkretnije, one su proistekle iz gradina po nekoj opštoj zanatsko-akvarelskoj žici, zato što svaka ima svoj naziv Žička, Avalska, Beogradska, Ariljska, kula Homolja…, priča Duško Milošević i objašnjava da je na svima njima ponešto iz lokalnog graditeljskog nasleđa što ih obeležava.

Veza između arhitekture, kojom se dugo godina bavi i imaginacije u umetnosti je ključna za akvarele koje Duško Milošević slika.

– Zahvaljujući arhitekturi sam počeo i da slikam. Davnih osamdesetih godina obišao sam neke terene. Jedan od njih bila je crkva Svetog Ahilija u Arilju gde sam se zapravo inficirao starom gradnjom, crtanjem onog nađenog, zidova, grobnica… Tu je posejano seme koje posle trideset ili četrdeset godina daje ovakve rezultate – kaže sagovornik Danasa.

Na izloženim akvarelima vidljivi su raznoliki uticaji i arhetipovi, prožimaju se različiti identiteti.

– Za svaku od kula vezuju me jake emocije. Za pirotsku kulu vezano je moje oduševljenje lepotom pirotskog ćilima. Priča o ćilimu na toj slici zauzima centralno mesto, u dnu slike je tkač i sprava na kojoj tka. NJu sam pozajmio sa jednog od Van Gogovih crteža. On je jedno vreme živeo u nekom selu tkača i ja sam preko ove kule spojio Holandiju i Pirot – objašnjava Duško Milošević.

On kaže da je naslikao kulu koja je posvećena ovom holandskom umetniku, ali i da je naslikao kule posvećene njegovim omiljenim srpskim slikarima Miliću od Mačve Mihajlu Đuroviću Tikalu i još nekim umetnicima.
Naš sagovornik pokazuje sliku homoljske kule.

– Homolje je koje je poznato po narodnim verovanjima u određene magijske moći i raznorazna bića. Tu sam naslikao magijskog petla, a na vrhu homoljske kule je Rtanj za koga postoje ozbiljne indicije da je zapravo piramida za koju se ne zna kako je nastala. U toj mojoj imaginaciji Rtanj se okrenuo gore prema nebu, pa su tu dve piramide koje se skoro dodiruju vrhovima, a petao iza manastira Gornjak i trške crkve je veza između njih. U podnožju avalske crkve sam nacrtao stari plan starog utvrđenja Žrnov koje se nalazilo na Avali. Porušen je kada je građen Spomenik neznanom junaku, ali sam hteo da se to ne zaboravi – naglašava Milošević.

Crkve su na ovim akvarelima veoma zastupljene. Tako je naslikana Unutrašnja kula. Duško Milošević ju je naslikao na osnovu utisaka koje je stekao gledajući unutrašnjost Kraljeve crkve u Studenici, u čijoj unutrašnjosti čoveka prožima čarolija svetla.

Sagovornik skreće pažnju i na jednu autentičnu izgrađenu kulu koju je naslikao, a nalazi u selu Atenica kod Čačka. NJu je izgradio potpuno samostalno, prema sopstvenoj ideji sagradio Miroslav Jeftović.

– To je divan kako čovek svoj ceo život posveti građenju onoga o čemu je maštao – kaže Duško Milošević i dodaje da je to „most između mašte i stvarnosti“. Kula se nalazi na tri i po kilometra od Čačka i 99 odsto Čačana ni ne zna da ta kula postoji.