Foto: Nenad Kovačević

Tokom večeri biće predstavljen tematski broj Međaja, užičkog časopisa za književnost, umetnost i kulturu, koji je posvećen Nađi Tešić, a koji je priredio užički književnik i publicista Zoran Jeremić.  Najavljena je projekcija filma „Nađa u Parizu„ Erika Remera, izložba o njenom životu i radu, čiji autori su Zoran Jeremić i Dušica Murić, direktorka užičke bibliteke. U programu će učestvovati  prof. dr Ljiljana Bogoeva Sedlar i užički istoričar Milorad Iskrin.

Nađa Tešić je, 1954. godine, sa majkom i bratom otišla u SAD, kako bi se porodica pridružila ocu koji je ranije emigrirao iz Jugoslavije i živeo u Čikagu. Obrazovala se na univerzitetima u SAD i Francuskoj, doktorirala francusku književnost na Sorboni i bila profesorka na nekoliko svetskih univerziteta.

Autorka je romana – „Daleko od Vijetnama“, „Borac u senci“, „Rodna gruda“, i „Umreti u Čikagu“. Igrala je naslovnu ulogu u Romerovom filmu „Nadja u Parizu“ (1965), ali karijeru glumice je brzo napustila.

Zbog društvenog akvitizma, antiglobalističkih stavova i oštre kritike američke politike, često su je portretisali kao ženskog Če Gevaru. Učestvovala je u demonstracijama protiv rata u Vijetnamu i studentskim protestima u Parizu.

Bila je u grupi intelektualaca iz Francuske, Švedske i Italije koji su među prvima posetili Kubu, na poziv Fidela Kastra i sa njim razgovarali. U SAD je, pridruživši se organizaciji Remzija Klarka, organizovala demonstracije protiv NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Posednji put je posetila Užice u junu 2008. godine, kada je govorila o stvaralaštvu svog brata Stojana Stiva Tešića, scenariste i književnika koji je, 1980. godine, nagradjen Oskarom za scenario filma „Breaking Away“, koji je režirao Piter Jejts.

Tada je nosila majicu sa likom Če Gevare i, tokom razgovora za Danas, insistirala na tome da joj se obraćam sa „drugarice“, objasnivši da ona „ne može da bude gospođa, jer je u životu radila razne poslove kako bi zaradila novac za obrazovanje“.

– Nosim majicu sa likom Če Gevare da izrazim protest protiv imperijalizma i globalizma, koji su započeli u SAD i šire se svetom. Svaka zemlja trebalo bi da neguje svoju kulturu i da sama odabere načinna koji želi da se razvija, alito danas nije moguće, zbog medijske i ekonomske diktature jedne zemlje“, rekla je tada za Danas.

– Globalizacija nije samo problem Srbije, već je to problem celog sveta.Globalizacijanije dobra ni za američkog radnika, jer je u pitanju primitivni kapitalizam iz vremena Dikensa, koji ne misli na ljude, već isključivo na profit. Tako je i u Srbiji – imate milionere, ali i ljude koji nemaju šta da jedu“, kazala je Nađa Tešić za Danas, pre osam godina.

Moj brat je umro od gneva

Za svog brata Stiva Tešića, navodeći da je „oduvek bio pisac“, koji je iznenada preminuo u 54. godini života od srčanog udara u brvnari u planinama Kolorada, u Kanadi, kazala je da je, takođe, bio oštar kritičar američke politike i američkog društva i da je „umro od gneva, jer je bio nemoćan da bilo šta uradi“.

 

 

Povezani tekstovi