– Da li ste svesni traga koje svakodnevno ostavljate u digitalnom okruženju? Privatni i poslovni mejlovi, SMSovi, online bankarske transakcije, GPS signali sa mobilnih telefona, poruke, fotografije i video materijali koje delimo na društvenim mrežama, pretraživanje informacija po internetu… Kada se tome pridoda ogromna online aktivnost javnog sektora i privrede nastaje veliki prasak podataka koji ostaju da lebde u virtuelnom svetu. Svakoga dana svetska populacija kreira nekih 2,5 triliona bajtova podataka. Ova do sada nezabeležena količina podataka uvela nas je u tzv. big data eru.

Do kraja februara u londonskom Somerset hausu (Somerset House), uglednom kulturnom i umetničkom centru, moguće je pogledati do sada najkompleksniju i najcelovitiju izložbu posvećenu pojmu big data, pod nazivom Veliki prasak podataka (Big Bang Data). Šta je zapravo big data? To je termin preuzet iz informatičkog sektora koji se koristi da opiše ogromne količine nestrukturiranih podataka koji moraju da se obrađuju na poseban način kako bi se upotrebili u adekvatne svrhe. Ukratko rečeno, big data su svi podaci koje mi, kao korisnici tehnologija u XXI veku, ostavljamo kao virtuelni trag za sobom, a koji opet, kako bi stručnjaci slikovito opisali, ne mogu da stanu u klasičnu Excel tabelu i budu relativno jednostavno analizirani i obrađeni.

Izložba Veliki prasak podataka originalna je produkcija moćne španske Fondacije Telefonika, nastala u saradnji sa Centrom za savremenu kulturu iz Barselone (CCCB) i Fondacijom Somerset Haus. Inicijalno predstavljena španskoj publici prošlog proleća, za ovu priliku prilagođena je potrebama londonske i britanske publike i ogledalo je „datifikacije“ naše svakodnevice iz ugla umetnika, dizajnera, analitičara, naučnika i vizionara.

Prekretnica 2002.

Zadivljujuća je veština kustoskog tima ove fascinantne izložbe da jednu ovako kompleksnu i preobimnu temu prikaže na atraktivan, na momente veoma duhovit i ironičan, a opet ponekad tako surov i kritičan način. Da je osvetli iz više uglova, da sagleda trenutne i ukaže na buduće domete ovog društvenog fenomena, i navede posetioca da se, inspirisan, zamisli i pokuša da sâm izvede zaključke. Olga Subiros i Hose Luis de Visente, kustoski tim Fondacije Telefonika, poslužio se vizurom umetnika i naučnika, ali i običnih „kreatora“ podataka, nesvesnih uloge koju igraju u ovom procesu.

Smatra se da 2002. godina predstavlja prekretnicu u skladištenju podataka. Tada je, po prvi put, svet raspolagao sa više podataka u digitalnom, nego u analognom formatu. Do pre desetak godina informacije kojima smo raspolagali poticale su iz naučne, industrijske ili administrativne sfere. Danas, međutim, one potiču od svakodnevne aktivnosti miliona ljudi širom sveta. Sloboda koju nam pružaju nove tehnologije razvila je ujedno i potrebu da sve merimo i zabeležimo, da često na opsesivan način kvantifikujemo našu stvarnost, ne bivajući svesni koje sve informacije o nama samima time delimo sa globalnom internet zajednicom. Iako je do 2007. godine već 94 odsto ukupnih uskladištenih podataka bilo kodirano, samo u protekle dve godine tzv. cunami podataka postavio je novi rekord.

Dear Data

Kako na ovo gledaju umetnici? Jedan od najinteresantnijih radova na ovoj postavci nosi naziv Dear Data (Dragi podaci, aluzija na Dragi dnevniče) umetnica Džordžije Lupi i Stefani Posavec. Njih dve su u toku godinu dana „datifikovale“ pojave iz svojih života i beležile ih na vizuelno atraktivan i pregledan način. Obrnule su proces, digitalizovale su analognu stvarnost i komunicirale jedna sa drugom putem poštanskih razglednica (slatih na relaciji Njujork-London). Lupi i Posavec su u toku 2014. godine beležile razna dešavanja u sopstvenim životima odgovarajući svake nedelje na drugu, zadatu temu u formi rukom urađenih ilustracija. One su zapravo kodirale prikupljene informacije i, uz legendu, obaveštavale jedna drugu, na primer, koliko su puta u toku te nedelje i s kojom jačinom emocije izgovorile reč „hvala“; koliko su knjiga i kog žanra pročitale u toku jedne nedelje; na koga ili na šta su bile ljute i kako su gradirale stepen te ljutnje, itd. Iako im je ovaj celogodišnji eksperiment prvobitno služio da bolje upoznaju jedna drugu i započnu saradnju, one tvrde da im je zapravo pomogao da svaka o sebi mnogo novog sazna, odnosno, njihovim rečima, „naučile smo da obraćamo pažnju na životne sitnice“. Pokazale su, pritom, da svet podataka ne pripada samo statistici, već svakome ko želi i ume da ih interpretira na sopstveni način. Ponosne su da se za njihov rad koriste pridevi koji retko „idu” uz informatičke podatke, poput „okrepljujući“ ili „human“.

Vrli svet mogućnosti

U današnjem digitalnom svetu količina podataka koje proizvodimo eksponencijalno raste. Ova radikalna promena u količini, raznolikosti i brzini kojom se proizvode podaci, u kombinaciji sa novim tehnologijama za njihovo skladištenje, pristup i obradu, čine big data. Upravo taj vrli svet mogućnosti, ali i manipulacija podacima, dočarava izuzetna postavka u Somerset hausu u Londonu. Ovaj višegodišnji istraživački projekat španskih i britanskih institucija kulture da ukažu na važan društveni fenomen poput ovog i na njegov uticaj na našu svakodnevicu odraz je optimizma da je edukacija posetilaca, široke populacije, i dalje u srži svih institucija kulture i njihovog delovanja. Iako je za mnoge aktere domaće kulturne scene ovo nažalost teško ostvariva uloga (obimni finansijski i ljudski resursi, interdisciplinarnost u radu i saradnja među sektorima, da nabrojimo neke od potencijalnih poteškoća), ostaje da se divimo tuđim uspesima koji široj publici krče put ka boljem razumevanju stvarnosti i, pre svega, neposredne budućnosti.

          Suvoparna seksualna statistika

Još jedna interesantna interpretacija skladištenja podataka pripada španskom umetniku Hajmeu Seri, koji je 2010. godine, u dogovoru sa svojom suprugom, odlučio da napravi rad pod nazivom Seksualni život u stabilnoj vezi, Hajme i Fransiska. Par je definisao nekoliko kategorija svojih uobičajenih seksualnih praksi (svaka obeležena drugom bojom) i beležio ih u kalendar tokom cele godine. Po isteku iste nastao je vizuelno atraktivan rad kojim bi mnogi poželeli da ukrase svoj dom ili poslovni prostor, iako je zapravo reč o suvoparnoj statistici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.