Foto: Tourismus Salzburg GmbH

Na programu su bila dela Leonarda Bernštajna, Riharda Štrausa i Gotfrida fon Ejnema. Svečani besednik je bio pisac i istoričar Filip Blom iz Beča, koji je svoje predavanje naslovio „Mi smo svi deca prosvetiteljstva“. Predsednik Austrije Aleksander fon Belen je zvanično otvorio Festival.

Devedeset i osam godina festivala

Za minulih umalo 100 godina festival je prerastao u mit. Da li je on hipoteka preteškog bremena ili imanentni podstrek budućoj generaciji? Salcburški festival je zamišljen i osnovan kao antipod krizama vrednosti i smisla, krizama identiteta individua i kao antinačelo svih mondenskih talasa proizvoljnosti i ideoloških i estetskih hirovitih diktata duha vremena. Još za vreme Prvog svetskog rata sazrela je odluka „otaca“ festivala – Huga fon Hofmanstala, Maksa Rajnharda, Riharda Štrausa, Alfreda Rolera i Franca Šalka – da se festivalom u Salcburgu, sa aurom rodnog grada Mocarta, izmire zavađeni narodi koji su se obreli u ratu i iznađe cilj miroljubivog zajedništva. U „prvom proglasu za Salcburški festival“ (1919), koji je formulisao Hugo fon Hofmanstal, veli se: „Mir i vera u evropejstvo, koje je sijalo i ispunjavalo Evropu između 1750. i 1850. treba da stoje u središtu.“ Maks Rajnhard je pritom stilizovao Mocartov rodni grad u „srce Evrope“ sa apelom da festival ne sme da se izopači u izliv „luksuza i zasićenosti bogatih, već da treba da bude duhovna hrana onima kojima je ona nasušno potrebna“. Zvanični početak Salcburškog festivala, 22. avgust 1920, obeležilo je praizvođenje Hofmanstalove moralne drame „Jederman“ u režiji Maksa Rajnharda. Tim „komadom o smrti bogatog čoveka“, koji je prerastao u ritual i relikt, otpočinje svaki Salcburški festival. Noseća metafora u Hofmanstalovom konceptu festivala bio je vizionarski projekt barokne kulture reprezentacije sjedinjen sa velikim svetskim pozorištem. Kroz spoj i preplet profanih i sakralnih linija Salcburga, ostvarila se barokna ideja „sveta kao pozornice“, odnosno „grada-pozornice“, čime je Salcburg postao svetska atrakcija. Salcburg je oduvek bio i defile Who’s Who internacionalnih solista, pevača, orkestara, dramskih umetnika, režisera, scenografa. Na ritualnom vašaru taštine Salcburga, na kome je protagonist najpre shooting star, defiluju kraljevi, šefovi država, političari, američki milioneri, dive, ljubitelji seriozne muzike, poezije, pesnici, kritičari, ekscentričari, snobovi i dendiji. Kroz festivalski džet-set metež takozvanog „kultur-turizma“ Salcburg je prenebregao provincijalnu ksenofobiju i izrastao u letnju kosmopolitsku kulturnu metropolu.

Higlights opere, pozorišta i koncerata

Od 20. jula do 30. avgusta traje čuveni Salcburški festival. Vrhunski umetnici iz čitavog sveta čine ovaj festival najprominentnijim na svetu. Pod lajtmotivom pasija, strasti i ekstaze intendant Markus Hinterhojzer je u pet novih operskih inscenacija i brojnim koncertima postavio lica emocionalne moći u središte programskog zbivanja. Pet inscenacija, dva koncertna izvođenja i jedna repriza opere „L’Italiana in Algeri“ čine ovogodišnji program posebnim. Auftakt je pripao Mocartovoj „Čarobnoj fruli“. „Salome“ Riharda Štrausa kojom diriguje Franc Velzer-Mest sa Bečkim filharmoničarima u režiji Romea Kastelučija; nova inscenacija „Pikove dame“ Čajkovskog sa Hansom Nojenfelsom kao režiserom; Monteverdijeva opera „Krunisanje Popeje“ i Henceova opera The Bassarids na engleskom jeziku činile su okosnicu operskog programa.

Betina Hering, programski direktor sekcije teatra, polaže nove akcente sa četiri nove inscenacije i obnovljenim Hofmanstalovim „Jedrermanom“ sa Moretijem, koji je zbog bolesti morao biti zamenjen drugim glumcem. Ovde treba istaći novu produkciju „Penthesilea“ u koprodukciji sa pozorištem iz Bohuma. Jednako veliko interesovanje je izazvala inscenacija „Gladi“ Knuta Hamsuna na Prener ostrvu u Halajnu kod Salcburga. I Grosmanov komad „Konj ulazi u bar“ u izvođenju berlinskog ansambla Deutschen Theater Berlin. Tu je i nova inscenacija Eshilovih „Persijanaca“ u kooprodukciji sa pozorištem iz Frankfurta.

Kao i svake godine Berlinska filharmonija so je ovoga festivala. Sa ovim slavnim orkestrom su ovoga leta nastupali jednako prominentni dirigenti kao što su Andris Nelson, Esa Peka-Salonen, Rikardo Muti, Hebert Blomšted, Franc-Velzer-Mest. U okviru koncerata naslovljenih Mozart Matineen nastupali su Riccardo Minasi, Raphael Pichon, Andres Orozco-Estrada, Giovanni Antonini, Ivor Bolton kao i orkestar Camerata Salzburg. Ovde treba spomenuti solističke klavirske koncerte/resitale umetnika kao što su Grigorij Sokolov, Daniil Trifonov, Arkadij Volodos, Andraš Šif, Evgenij Kisin, Juja Vang.