Foto: Nemanja Đorđević

… sa kojim je koncem 2017. izdao debi album „Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi!“ (Odličan Hrčak) – već ovog časa može se nazvati legendarnim rock događajem čitavog ex-SFRJ prostora. I šire. Jer, ovakva koncentracija iskusne muške svirke uporediva je u našem sećanju još samo sa koncertom nekadašnjeg The Rolling Stones basiste Bila Vajmana u Velikoj dvorani Doma omladine onomad (Bill Wyman & The Rhythm Kings, oktobar 2005). Pošteni rhythm &blues trudbenici, Anton i Hevi Hipi Bejbi, priredili su tako događaj najvišeg kvaliteta muzičke iskrenosti, rock čulnosti i spiritualne snage bluesa u najnovijim vremenima. A pored Antona i njegovih opakih hipi drugara (Robert Telčer – gitara, Dušan Ševarlić Ševa – bas, Darko Kurjak – bubanj), briljirali su na sceni Saša Lokner i veličanstveni Pera DŽo.

Superbend za super-blues i veoma superpubliku u Amerikani, nema šta. Od ovolike prisutnosti rock istorije na sceni i svuda ispred i oko nje, može da vam se zavrti u glavi. Ako postoji rock aristokratija u ovom delu planete – bili ste sigurni da ćete je sresti baš ovde! U inspiraciji, kod Antona i njegovih drugara zaista čujete i Čaka Berija i Svetog Kita Ričardsa, ali čim izgovorite ova imena shvatite da su sve to samo opšta mesta. Jer, ova muzika je veća od toga, himnična, ushićujuća iz konačno najboljih razloga. Ta želja da se živi, taj život koji kipti unutar gradskih individua, zauvek ostajući njihov lično i ničiji drugi, ma kako mali bio i nevažan spram svih tih pneumatičnih cirkuzanata što se mračno nadnose sa svojim navodnim supermoćima predsednika velikih sila ili … prosto sila. Zato ovaj blues ima povremeno punk nervozu, zato zatim zapada u opojne psihodelične snove, u one svoje oduševljavajuće, zavodljive mantre u čijim meandrima se gubite lutajući, srećni. Verovati je lako ovako plemenitim vitezovima Antonovog stola, u to nema nikakve sumnje. Gitarski dueli na sceni, taj elegantni fer-plej majstora instrumenata, zgrabljenih magijom većom od ma čega iz kakvog pojedinačnog trenutka svakodnevice, njihovo zajedništvo, uzajamno vrhunsko (spo)razumevanje, ta dirljiva vera koja ih povezuje poput apostola rock poštenja, poverenje koje šire svojim časnim predavanjem muzici, neverovatno su koncertno iskustvo.

I prašte tako gitare, opijati zvuka raspršeni vazduhom Amerikane bar za trenutak čine da se svet okreće upravo onako kako želiš. Celokupna istorija rock’n’rolla, sav taj bunt, hedonizam, moda, ples, davanje svega od sebe, revolucija u glavi, putenost tela – svega toga je bilo na ovom koncertu, sestre i braćo. I, samo da ne zaboravimo, Anton odlično peva. Bravo, momci! Hvala za vašu odanost rock istini!