Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o muzejskoj delatnosti 1Zgrada Prirodnjačkog muzeja u Njegoševoj ulici Foto: B. Ivančević

Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i uputila ga Skupštini na usvajanje po redovnoj proceduri, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja, i dodalo da je na istoj sednici stara i retka bibliotečka građa proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Donošenje zakona je ključni uslov za sistemski pristup i uređenje oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, odnosno muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.

Predlog zakona definiše obaveze muzeja i njihovih osnivača, kao i poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara, a reguišu se i centralne i matične funkcije muzeja. Kada je reč o odluci o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, njome je 720 starih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih od 15. do 19. veka dobilo je najveću katogorizaciju u pogledu zaštite.

Na taj način biće stvoreni uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu, odnosno konzervaciju, restauraciju i mikrofilmovanje, za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o muzejskoj delatnosti”

  1. Sirotinjski krpež, kad u Srbiji elita ne želi da uči na greškama. Kako je nastala današnja Evropa? I na trgovačko – bankarskom kapitalu; crkva prvo trgovce smatra zelenašima; bili su ljudi sa kesom oko vrata; kesa ih vuče u pakao. Od 12 veka crkva menja tu sliku; ako bi trgovci radili za opšte dobro, vrata raja se otvaraju. U Sijeni, Libeku, Kelnu, Brižu, Veneciji,…, trgovci počinju da grade prve gradske bolnice, pomažu gradnju crkava, gradskih većnica a počinju da grade svetovne škole. Trgovina je skopčana sa rizicima, slučajnostima, bez “dobrog računa” nema uspešnog poslovanja. Fibonači je 1202 napisao računicu za trgovce “Liber abcci”. Korporacije trgovaca su već toliko uspešne, da je posle “svetih”: Jerusalima, Rima, Carigrada – i Keln od 12. veka postao “Sveti – Keln”. Trgovci postaju mecene čak i umetnika, plaćaju prvog modernog slikara Đota. Gradski kapital i način života postaju ravnopravni konkurenti plemćima i crkvi. Za razliku od drevne Kine, Indije, Vitantije, trgovački je kapital u gradovima Zapada pomoću gradskih škola, gradskih uprava, lineralizacije načina života stvorio predpostavke za pojavu – sloboda – koje će omogućiti nastanak nauke – put ka današnjici. A mi kako smo zidali i oslikali u 21 veku crkvu na Vračaru i spomenik Nemanji? Privatnim novcem, uspešnih građana? Ne, na stari despotski način zidala ih država od poreza sirotinje raje. Tako je i sve ostali u nas.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.