Broj 149, poslednji tromesečnik za 2015. bavi se „Političkom kulturom“ i „Krizom naracije“, a jubilarni 150, prvi u ovoj godini za temu ima „Laž u umetnosti u kulturi“. Ova dva broja priredili su Vladislava Gordić Petković i Aleksandar Prnjat, a za dizajn su bili zaduženi Slobodanka Rakić Šefer i fotograf Rajko Karišić.

„Laganje je jedan od najstarijih oblika ljudskog ponašanja, najstarija socijalna praksa i njene etičke implikacije zavise, neretko, od kulturnog, političkog i folozofskog konteksta… Umetnost i kultura barataju, svesno ili nesvesno, ne samo iluzijama, već i falsifikatima: koliko god se tema laži ticala mašte i izmišljanja kao kreativnog procesa, važan pokretač za analizu ovog fenomena jeste i mučna svest o nedostatku autentičnosti koja nelagodom ispunjava svakog umetnika“, objašnjava u uvodnoj reči poslednjeg broja Kulture Vladislava Gordić Petković, koja je priredila temate „Laži u umetnosti i kulturi“ i „Kriza naracije“.

Autori su inspiraciju za bavljenje lažima u umetnosti i kulturi našli u delima vizantijskih pisaca, Kristijana Novaka, Marija Vargasa Ljose, Džona Mekgrata, Ijana Makjuana, Aleksandra Mekol Smita, Džanet Viterson, Anđele Karter.., kao i u filmovima Pedra Aldomovara i Stenlija Kubrika. Rubrika Istraživanja u broju 150 bavi se sučeljavanjem srpskih i ruskih kulturno-umetničkih praksi na operskoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u periodu između dva rata, neophodnošću umrežavanja aktera zbog razvoja kulturnog turizma u Srbiji, društvenim aspektima horor žanra u jugoslovenskom filmu, civilizacijom Maja u arhitekturi…

Broj 149 ima dva temata – „Politiku kulturu“, koju je priredio Aleksandar Prnjat i „Krizu naracije“. O „Političkoj kulturi“ pišu: Ivan Milenković, Ivan Mlađenović, Stefan Mićić, Jelena Đurić, Maja Ćuk, Milica Stanković, koji ovaj fenomen posmatraju iz različitih uglova – od kulture zaborava do feminističkog čitanja društva, kulture i umetnosti.

„Kriza naracije“ o kojoj govori osam tekstova različitih autora, prema rečima Vladislave Gordić Petković, „nije kriza manjka, nego kriza obilja ideja i pluraliteta pokazuje da se o svetu i životu može pisati na različite načine „. Kao primeri u ovom tematu analizirana su dela savremenih autora: Orhana Pamuka, Dejvida Mičela, Elif Šafak, Sare Voters, hispanoameričkih pisaca…

– Možda je, statistički gledano, naša književnost mala, a jezik nerasprostranjen, ali je sposobnost našeg jezika i kulture da prime eho – odjek svega što se dešava u svetu velika – poručila je Vladislava Gordić Petković na predstavljanju poslednja dva broja časopisa kultura.