Za Raula Tajtelbauma

To je dokaz da i u onoj, danas omraženoj zemlji umiru i čestiti ljudi.

A Raul je to bio, čitave svoje duge žurnalističke karijere borio se za pravdu, posebno za istinu o holokaustu.

Postoji nekoliko važnih knjiga o tome i masa članaka po svim svetskim novinama.

A kako njegov stav, neizmenjivo pacifističan, koncilijantan, humanistički obojen u velikoj je disrepanciji sa vladajućim režimom onde, osećam koliko mu je bilo teško da tamo živi.

Istina, mnogo je putovao po svetu, bio je jednom akreditovan u Bonu, svejedno, držao se svog doma i svoje porodice tamo gde jeste.

Raul Tajtelbaum rodjen 1931 u Prizrenu, od oca lekara, u toj maloj jevrejskoj skupini kosovarskoj, doživeo je naravno sav užas u godini 1941, deportacije, logori, u Albaniji, na našem beogrdskom Sajmištu, napokon u Bergen-Belsenu.

Tamo je familija dočekala oslobođenje, nažalost, otac je na putu u slobodu umro.

O svemu tome nisam ništa znao dok se u sedmom razredu Prve muške gimnazije, one u Dušanovoj ulici, upravo u mom odeljenju nije pojavio taj mršavi, pomalo uplašeni dečak pod naočarima – tako je nastala naša družba, kratkotrajna, ali intenzivna, bili smo i u istom školskom komitetu nas madih levičara.

Činilo se da će mu naša sredina nadoknaditi sve izgubljeno, mati, međutim, želela je da se dokopaju Izraela, i tu je našoj družbi bio kraj.

Istina da se u knjizi Uloga moje porodice pominje njegovo ime, ali sveg sledećeg života imali smo samo retke susrete.

Mislim da mu nije bilo lako napustiti te 1949 Beograd, čitave dane kupovao je knjige našim izdanjim, napunio je ceo jedan sanduk da ga sa sobom ponese.

Kao da je znao kakve priike ga tamo očekuju, zar on, rođeni ateist morao je živeti u zemlji mnogih pametnih ljudi, a verski zatucanih, gde se svete knjige čitaju klanjajući se kao da su paraitičari.

Najgore je naravno i u opštem militarizovanju tog naroda, pa i rođene kćeri i unuke Raulove bivale su regrutovane u toj rigidnoj vojsci.

Danas ceo svet vidi na čemu je sa Izraelom.

Ponekad mi je žao što je taj, među namudrjim narodima sveta, so ove planete, dragocen u svojoj rasutosti, morao biti skupljen u jednu totalitarnu državu.

Ne čudim se što je moj prijatelj poslednjih decenija potpuno se povukao u svoju sobu, uz onoliku svoju rečitost, prestao je da govori.