Foto: Arhiva -Djordje Bobic

Ostale su posle oticanja dve reke i njihovo Ušće. Sa jedne strane reka bila je ravnica, sa druge Greben.

Prepoznali su energiju mesta, odlučili da tu bude Grad i uzidali Prvi kamen temeljac. Gradograditelji na Grebenu stvarali su Grad i Arhitekturu po svom svetonazoru, u iznudi, jer reči saveta ili ohrabrenja nisu dolazile niotkuda. To i sada čine nastavljajući da upisuju prilježno učinak u graditeljski dnevnik koji su odvajkada, ma gde bili, nosili sa sobom.

Imao sam priliku da više od pola veka budem saučesnik gradograditeljskih napora, bilo je dana kada mistriju iz ruku nisam ispuštao i tako stekao privilegiju da pristupim odaji u kojoj su čuvani graditeljski dnevnici, čak i oni od davnina koje ni vreme niti druge prominule pošasti nisu učinile nečitljivim.

U dnevnicima su zapisivane promene tokom proteklog vremena, beleženi su društveni i politički uzusi, posebnosti kulturnih modela, dolazak nedobronamernih i onih sa osmehom na licu, ratovi i mirna doba, rušenja izgrađenog i obnove.

Bili su na stranicama zapisi o sadašnjim događanjima, ali i onim odnekud pre dolaska na Greben koja su uslovljavala njihovo delanje, ne da bi sebe opravdali za po koje gradograditeljsko i arhitektonsko nepočinstvo koje su učinili, već da bi sledeći gradograditelji, nastavljači započetog posla, saznali kako je nastalo do sada učinjeno i da naslute poruku za dalje činjenje.

Čitao sam graditeljski dnevnik, upisivao dnevne učinke gradograditelja, nisam mogao da odolim i na marginama stranica zapisao sam svoje viđenje pređenog puta u izgradnji Grada, pokušao da naslutim šta će biti sa Gradom u vremenima koja dolaze i svako malo stavljaju na lice drugačiju masku. Pored toga, dodao sam reči, čuo sam ih od gradograditelja dok su tesali kamen i mešali malter, kojima su iskazivali želju da izgrade Grad, mesto u kom građani imaju slobodu i obavezu da govore, da iskazuju svoje stvarne potrebe i odbacuju one nametnute, da budu pitani i da se njihov odgovor uvažava.

Grad u kome je javni interes posebno istaknut ali i usklađen sa privatnim, poštovanje i uvažavanje prethodno stvorenog gradskog ambijenta, mesto gde vlastonosci imaju obavezu da grade Grad za građane, da Arhitektura ne bude potčinjena i stvarana u iznudi, obavezna da čuva identitet duha i bit Grada, i da promene u gradu čini u saglasju sa građanima.

Reči zapisane u graditeljskim dnevnicima koje sam zatekao i one koje sam zapisao govore o cilju traganja za Gradom i Arhitekturom, nikada dostignutom, šalju poruku da je traganje, odvajkada do danas, neprekinuto, i ništa drugo osim njega, bilo je sve vreme jedina konstanta, trajna, zauvek odabrana, bez čega grada ne bi bilo.

Autor je arhitekta i pisac eseja o arhitekturi čija je knjiga Arhitektura u iznudi nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Povezani tekstovi