foto Miroslav DragojevićSANU ne odobrava postojanje ženskog roda, ni u jeziku. Ako ste mislili da će odobriti žene u svom novom članstvu, previše očekujte od ove ustanove… E, da. Ako saznate čemu tačno služi ova ustanova, a da nije širenje mizoginije u javnom govoru – javite mi! Hvala!, odgovara pozorišna rediteljka Minja Bogavac na pitanje Danasa kako komentarišete činjenicu da među novim akademicima SANU nema ni jedne žene.
Redovni član SANU Vladica Cvetković kaže da nema univerzalnog odgovora na pitanje zašto i kako je glasala Skupština SANU i to je uvek bilo tako.
– Odgovora može teoretski da ima onoliko koliko ima članova SANU koji su tog dana glasali. Međutim, do nekog odgovora se može doći ako se pođe od činjenice da bi pri glasanju trebalo da se podudaraju dva kvaliteta – jedno je kvalitet kandidatkinja i kandidata po određenim parametrima koji se unapred znaju, a drugo je kvalitet nas koji glasamo i koji moramo da budemo spremni da procenimo kvalitet kandidata nepristrasno. Pošto je ovde reč o više kandidatkinja, teško je zamisliti da nijedna nije imala dovoljan kvalitet da bude izabrana, tako da sam sklon da zaključim da je ovog puta zakazao kvalitet nas koji smo glasali, kaže Vladica Cvetković.
Dopisni član SANU Željko Tomanović ukazuje da je to “iznenađujući i neprijatan rezultat. Pogotovo što je među kandidatima bilo žena i to veoma dobrih kandidata. Sigurno ne postoji namera da se ne biraju žene, ali je to slaba uteha. Pretpostavljam da će to biti tema ozbiljnih razgovora unutar SANU.”
– Akademija se nije proslavila ni do sada prijemom najumnijih i najkreativnijih žena u svoje redove. A to što se dogodilo sada i to odslikava konzervativnost nemodernog društva. I u tome je prisutan duh i iskustvo naše palanke. Manjina predloženih žena nema nikakve šanse da bude prihvaćena od većine dominantnih i samodovoljnih muškaraca. I to govori o zastarelosti i zatvorenosti društva u kome vlada neprihvatljivi i okamenjeni anahronizam, misli kulturolog Ratko Božović.
– Nikada se ozbiljnije nisam bavila pitanjima koje su propozicije i merila za ulazak u SANU, ali smatram da bi i taj segment mogao lepo da se uredi ako bi se promenio ceo izborni mehanizam. Kad bi SANU donela novi statut po kojem bi polovina ili trećina novoizabranih članova morale da budu žene, verujem da ne bi bilo javnih polemika i nezadovoljstva posle svakog izbora. Eto, ja predlažem Izvršnom odboru SANU da, umesto izražavanja javnog nezadovoljstva zbog toga što žene tako teško ulaze u ovu instituciju, porade na tome da se donese novi statut, tako da više neće biti toliko razočaranih i u akademiji i oko nje, kaže scenografkinja, profesorka emerita Milanka Berberović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
