Foto: Shutterstock/Dragana GordicIzbori za članove Skupštine Lekarske komore Srbije i regionalnih komora biće održani 19. aprila, a jedna odluka je već izazvala zabrinutost lekara. Naime, Centralna izborna komisija LKS je odbila zahtev nekoliko udruženja građana koja su se prijavila da kao nezavisna posmatračka misija prate izbore, uz obrazloženje da je već angažovan CeSID putem javne nabavke da prati regularnost izbora u lekarskoj profesiji. Sa druge strane, lekari ovakav potez Komore ocenjuju kao suprotan Statutu i smatraju da se ovim samo produbljuje sumnju da će izbori proteći kako treba.
Kako stoji u obrazloženju ovakve odluke upućenom udruženjima koja su se prijavila da prate izbore, CESID je kao specijalizovana organizacija za praćenje izbornog procesa angažovana radi posmatranja celokupnog izbornog procesa, uključujući i neposredno glasanje na samim biračkim mestima.
„Na ovaj način obezneđena je transparentnost i zakonitos izbornog procesa u Lekarskoj komori Srbije i regionalnim lekarskim komorama u njenom sastavu, te CIK smatra da smatra da ne postoji potreba za angažovanjem dodatnih posmatrača. Pored toga, angažovanjem većeg broja posmatrača moglo bi dovesti do nepotrebne gužve na biračkim mestima i otežati sprovođenje izbornog procesa i rad biračkih odbora“, stoji u odluci CIK-a Lekarske komore Srbije, koja kruži i po društvenim mrežama.
Udruženja građana “Budni” i “Kraj” iz Novog Sada ocenili su da je LKS postupila suprotno sopstvenom Statutu, a i interesu zaštite lekara i pacijenata. Kako navode, u obrazloženju koje im je dostavila Izborna komisija LKS stoji da je za uslugu posmatranja izbora već izdvojeno 1,2 miliona dinara.
“Ova odluka je posebno zabrinjavajuća u okolnostima u kojima smo svedoci situacija u kojima pozicije lekara zavise od njihovih političkih stavova, a ne kvalifikacija i kvaliteta njihovog rada. Doneli su odluku da izbore prati misija koju oni angažuju i plaćaju, čime je apsolutno ukinuto nezavisno posmatranje izbora, a samim tim i pravo na fer izborne uslove“, navela su udruženja u saopštenju.
U obrazloženju zabrane Lekarska komora takođe iznosi da bi se angažovanjem dodatnih posmatrača stvorila nepotrebna gužva koja bi, kako tvrde, mogla da oteža sprovođenje izbornog procesa i rad biračkih odbora.
„Umesto straha od nepotrebnih gužvi na listama čekanja, straha od nastavka urušavanja našeg zdravstvenog sistema i nastavka skandalozne politike u kom je zdravstvo više u funkciji političkog marketinga, nego u funkciji zaštite zdravlja naših građana, Lekarsku komoru brine ‘gužva na izborima’ Čega se plašite“, upitala su udruženja i apelovala da se takva odluka povuče, dozvoli nezavisno, stručno i neoristrasno posmatranje ozbora i omogući veća transparentnost.
Dr Šajinović: Da li je stvarno tako ili smo ipak pomalo naivni?
Doktor Slobodan Šajinović iz Univerzitetsko kliničkog centra Vojvodine i jedan od kandidata za člana Skupštine LKS kaže za Danas da odluka Lekarske komore “zvuči prilično nelogično”.
“Strukovna udruženja od značaja, koja za simbol nose dostojanstvo i čistotu, sigurno su u fokusu javnosti kada je uzburkana atmosfera transparentosti u društvu. Jednom izgubljeno poverenje jako teško se stiče ponovo, a delovanja koja idu nasuprot tome sigurno nisu ispravan put. Prilično nelogično zvuči odluka Lekarske komore da se odbije posmatračka misija koja je bila spremna da volonterski prati izborni dan pod izgovorom da je drugo „nezavisno“ udruženje već plaćeno za to i da postoji rizik od gužve na biračkom mestu. Ako smo do sada verovali da su birački odbori u Komori pošteno i časno radili svoj posao (čemu se i dalje nadamo), ovakva odluka da se zabrani posmatranje nas je iz te vere naterala da se zapitamo: da li je stvarno tako ili smo ipak pomalo naivni? Angažovanje CeSID-a ne bih komentarisao. Nije vredno. ”, navodi naš sagovornik.
Govoreći o interesovanju lekara za ove izbore dr Šajinović kaže da je do sada postojao ograničen interes za rad same Komore i na izbore je izlazilo svega šet do sedam odsto od ukupnog broja lekara.
“Jednostavno, ljudi u zbiru svakodnevnih obaveza nisu pronalazili mesto za strukovnu komoru smatrajući njeno postojanje formalnim, a ne praktičnim i značajnim. Osim da plaćaju članarinu i da im trebaju bodovi za produžetak licence, većina lekara i ne zna mogućnosti rada Komore. Svakako smo sami krivi zbog toga, naravno. Znanje javnosti o tome je još manje. Klima interesovanja za transparentnost stručnih i javnih službi se menja u društvu. To je doprinelo da se ovaj put zainteresuje mnogo većih broj lekara za izbore za članove skupštine LKS, što smatramo zaista sjajnim”, smatra on.
Dr Hristov: Pripremaju da urade ono što su već radili na svojim SNS izborima
Komentarišući odluku Lekarske Komore da odbije nezavisne posmatrače, dr Dejan Hristov, internista iz Niša, takođe kandidat za člana Skupštine Lekarske komore Srbije kaže za Danas da argument da je Komora dala 1,2 miliona dinara CeSID-u ne govori ništa zato što bi udruženja koja su se prijavila da posmatraju izbore to radila besplatno.
“Uopšte mi nije jasno kakve to veze ima. Glavno pitanje je zašto nekome smeta uopšte prisustvo nezavisnih posmatrača, a znam i zašto – zato što su se ti izbori odavno pretvorili u klasične SNS izbore. Čak i u ovako jednom esnafu koji bi trebalo da bude plemenit i iznad svih dešavanja vi imate situaciju da se ljudi zovu, primoravaju da dolaze, dovoze kolima, proveravaju, slikaju. Bili smo svedoci mnogih nedozvoljenih radnji dosad i ovo samo govori da oni praktično pripremaju da urade ono što su i ranije radili na svojim SNS izborima, jer je SNS odavno preuzeo komoru po njihovom ćutanju i neaktivnosti to vam je valjda jasno. I kao kandidati, ali i kao glasači moje kolege i ja smo vrlo zabrinuti jer nismo sigurni da će glas koji dajemo zaista otići tamo gde treba i ne postoji način na koji će to moći da bude sankcionisano”, ističe doktor Hristov.
On dodaje da su uputili i zvanični apel da se sporna odluka LKS povuče, u suprotnom će biti primorani da odgovore pravnim merama.
“Videćemo kako će sudovi to da okarakterišu. U svakom slučaju mi smo istrajni u borbi da Lekarska komora konačno postane ono što bi trebalo da bude i da zablista pravim sjajem”, dodaje Hristov.
Dr Simonović: Transparentnost se ne može zameniti javnom nabavkom
Istovremeno i dr Marija Simonović, specijalista transfuzijske medicine iz Kragujevca i kandidatkinja Skupštine LKS i za Regionalnu komoru centralne i zapadne Srbije kaže da je sa nevericom i negodovanjem primila informaciju o odluci Centralne izborne komisije LKS.
„Iako Statut Lekarske komore Srbije eksplicitno dozvoljava prisustvo nezavisnih udruženja u svojstvu posmatrača, Komisija je takve zahteve odbila. Obrazloženje da je već angažovana organizacija putem javne nabavke, te da bi dodatni posmatrači stvorili ‘nepotrebnu gužvu’, smatram krajnje neutemeljenim. Transparentnost se ne može zameniti javnom nabavkom, a kontrola procesa nikada ne može biti ‘suvišna’ ili ‘stvarati gužvu’ ako je cilj integritet izbora. Ovakvim postupcima se nepotrebno narušava poverenje u čitav izborni proces.
Govoreći o tome koliko ovakva odluka može da utiče na regularnost kaže da se ograničavanjem ustavnog prava građana i strukovnih udruženja da aktivno nadziru izborni proces, nepotrebno se narušava poverenje u samu regularnost izbora.
“Umesto da se nadamo poništenju ove sporne odluke, mi moramo na poništenju insistirati radi integriteta struke. U suprotnom, sva odgovornost pada na organizaciju CeSID, koja je dužna da svoj posao obavi besprekorno profesionalno na svakom biračkom mestu bez izuzetka — naročito jer je taj angažman plaćen direktno iz članarina lekara, članova Lekarske komore Srbije”, naglašava doktorka Simonović.
Potvrđuje da je manjkalo obaveštavanje Lekarske komore o izborima.
“Iako je Komora formalno poslala mejl, činjenica je da je on kod mnogih kolega, pa i kod mene, završio u neželjenoj pošti, dok mnogi lekari obaveštenje nisu ni primili. Sve to jasno ukazuje na to da zvanični kanali komunikacije nisu bili adekvatni. O ključnim detaljima izbora zapravo sam se informisala kroz direktne razgovore sa kolegama. Posebno zabrinjava podatak da je odluka o raspisivanju doneta još 19. januara 2026., dok je informisanje lekara krenulo tek u martu. Taj vakuum od dva meseca opravdano budi sumnju u nameru da se članstvo pravovremeno i transparentno obavesti”, ističe naša sagovornica.
Ove godine kandiduje po prvi put, a kako kaže, motivisana je novom društvenom klimom koja s pravom zahteva kvalitet, odgovornost i transparentnost.
“Verujem da uz dobru organizaciju i prave ljude svako od nas može doprineti izgradnji jačih strukovnih udruženja, a time i jačanju cele zajednice. Što se tiče dosadašnjih iskustava, nažalost, decenijama je među kolegama vladalo uverenje da naši glasovi u Komori ništa ne menjaju, što je rezultiralo visokim stepenom pasivnosti. Taj trend moramo prekinuti. Raniji izbori su često prolazili tiho i bez prave debate, ali smatram da je sazrelo vreme da Komora prestane da bude zatvoren sistem i postane stvarni servis svih lekara”, ističe ona.
Simonović smatra da lekarima ne smeju dnevne obaveze da potisnu aktivno učešće u radu matične komore, jer je to jedini put ka reformi ove esnafske organizacije.
“Veća uključenost garantuje bolju kontrolu odlučivanja i finansijskog poslovanja. Kroz ovakav institucionalni okvir, mi zapravo radimo na onome što je najbitnije: na vraćanju ugleda lekarskoj profesiji i zaštiti interesa cele zajednice. Svega deset minuta izdvojenog vremena na dan izbora za glasanje, garantuje da će naši predstavnici u Komori Srbije i regionalnim komorama biti stvarni reprezenti naše izborne volje”, dodaje ona.
Podsetimo, grupa nezavisnih kandidata za izbore u Lekarskoj komori Srbije pozvala je sve kolege da se informišu na sajtu nasakomora.org i da izađu na izbore 19. aprila. Oni su istakli da su im ciljevi transparentnost, stručnost, profesionalna autonomija i zaštita dostojanstva lekarske profesije.
„U vremenu kada su poverenje u institucije i integritet struke ozbiljno narušeni, smatramo da je od presudne važnosti da Lekarska komora ponovo postane istinski predstavnik svojih članova, a ne produžena ruka bilo kojih centara moći. Neophodno je da Komora stane iza svojih lekara, a ne da bude iznad njih“, poručili su kandidati.
Nisu svi članovi na biračkom spisku
Dr Slobodan Šajinović ukazuje i na još jedan problem – neažurnost biračkog spisaka. Iako član 118 Statuta Lekarske komore Srbije propisuje da svi doktori medicine upisani u imenik LKS imaju pravo da biraju svoje kandidate, neki od njih uopšte nisu na spisku.
“Postoji hronična bolest koju kao narod uspešno gajimo i koja podrazumeva animozitet prema administrativnom delovanju. Ažuriranost imenika (i biračkih spiskova) često nije u skladu sa realnošću. Izmena mesta prebivališta, promena prakse u kojoj se radi, neophodnost da se posebno obavesti komora da se promenilo mesto prebivališta, nemogućnost online izmene podataka putem sajta ili ličnog naloga, prosto deli tu odgovornost zašto spiskovi nisu baš ispravni. Videćemo kako će to praktično izgledati 19. aprila i da li su u međuvremenu ispravili spiskove na kojima nedostaju kolege koje uredno rade, plaćaju članarinu i koje su se u međuvremenu javile da nedostaju, imati pravo glasa. Legitimnost ovih izbora mahom zavisi i od toga”, zaključuje Slobodan Šajinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
