U pariskom Luvru u toku je izložba posvećena Janu Vermeru, jednom od najčuvenijih holandskih i svetskih slikara.
U saradnji sa National Gallery iz Irske i National Gallery of Art iz Vašingtona, predstavljeno je dvanaest slika, koje čine trećinu Vermerovog ukupnog stvaralaštva.
Pregovori oko organizovanja izložbe su trajali nekoliko godina, jer nije bilo lako okupiti sva ta vredna dela na jednom mestu. Kada je predlog konačno prihvaćen, uzbuđenje je bilo na vrhuncu, jer poslednja izložba u Parizu posvećena Vermeru datira još iz 1996. godine. Međutim, Luvr je postao ubrzo žrtva sopstvenog uspeha i ispostavilo se da najposećeniji muzej na svetu nije bio potpuno spreman da primi masu ljudi koja je pohrlila da vidi izložbu. Prvog dana je došlo 9.500 posetilaca, a bilans prve nedelje je bio oko 40.000! Sistem za rezervacije onlajn je pao, sindikati su se pobunili jer zaposleni nisu bili u stanju da rade u takvim uslovima, ali, i pored toga, interesovanje nije opalo i izložba se nastavlja do 22. maja.
U središtu pažnje je naravno Vermer, ali akcenat je stavljen na njegov odnos sa drugim umetnicima žanr slikarstva kao što su: Gerard ter Borh, Jan Sten, Frans van Miris, Gerit Dau, Piter de Hoh i Gabrijel Metsu. Isto tako je interesantno, što je jasno pokazano, da Vermer nije bio tako povučen i usamljen kako je prikazivan i da je imao mnoštvo kontakata ne samo sa spomenutim holandskim slikarima, već i sa trgovcima umetničkim delima.
Vermer je rođen u Delftu 1632, gde je proveo ceo život i gde je umro u 43. godini. On nije bio posebno plodan slikar. Za sobom je ostavio 37 dela, od kojih je poslednje još uvek diskutabilno. Slikao je u proseku dva platna godišnje. Zbog svoje enigmatične ličnosti dobio je nadimak Sfinga iz Delfta. Za bogate građane slikao je uglavnom scene iz svakodnevnog života. Međutim, rat u Francuskoj je izazvao velike nevolje, pa su bogati naručioci bili sve ređi što je doprinelo da Vermer zapadne u velike dugove. Za života nije bio smatran za izuzetnog umetnika. Tek u 19. veku, francuski avangardni slikari su ga izvukli iz zaborava i proglasili genijem.
On je zajedno s Rembrantom i Karavađom bio jedan od najvećih majstora u tehnici prelivanja svetlosti i senki. Neki istoričari umetnosti pretpostavljaju da je koristio kameru opskuru i da su zbog toga proporcije na njegovim slikama izuzetno skladne. LJudi na Vermerovim slikama ne rade nikada nešto važno; devojka svira lautu, čita pismo ili veze, muškarac gleda globus ili geografsku kartu… Međutim, na njegovim slikama se dobija utisak kao da su sve te radnje od izuzetnog značaja i kao da je vreme zaustavljeno van prostora, što im daje specifičnu atmosferu.
Izložba je podeljena na nekoliko tema: LJubavna pisma, muzika, astronomi, majke sa decom. Tu su neke od njegovih čuvenih slika: Astronom, Geograf, Sviračica na lauti, Mlekarica, Čipkarka i verovatno najpoznatija, Devojka sa sa bisernom minđušom.
Vermerovo ime je direktno vezano za Zlatno doba holandskog slikarstva. Možda su njegove slike proglašene remek-delima i zato što su toliko odudarale od raskošnog baroka, koji je bio opšteprisutan u to doba, kao i zbog izuzetne prefinjenosti u odnosu na detalje i metafizičku dimenziju u kojoj se nalaze njegovi modeli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
