Želimir Žilnik u KCB i SKC

U okviru projekta sa radnim nazivom „…to nije samo privatna stvar…“, koji beleži rad Želimira Žilnika, od njegovog prvog nastupa na beogradskom Festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma 1967, do današnjih dana, kao i kontekste u kojima je on sagledavan i vrednovan, održaće se niz događanja koji prate ovogodišnji, 54. festival kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. U bioskopu Kulturnog centra Beograda i u prostorima Studentskog kulturnog centra u Beogradu, biće prikazani filmovi, organizovani diskusioni i muzički programi, kao i prigodna izložba foto dokumentacije sa snimanja nekih od njegovih dokumentarnih filmova. Sve počinje večeras od 20 sati u Dvorani KCB, projekcijom dokumentarnih filmova Želimira Žilnika iz 1967-1968: „Žurnal o omladini na selu, zimi“, „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava“, „Nezaposleni ljudi“ i „Lipanjska gibanja“. Sat vremena kasnije, biće organizovan razgovor o dokumentarnim filmovima Želimira Žilnika, u kome će učestvovati Karpo Godina, Petar Jončić, Goran Radovanović, Miroljub Stojanović, Milan Vlajčić i Stevan Vuković.
Program se nastavlja 31. marta od 20 sati u Galeriji SKC, gde će biti prikazan film „Dunavska sapunska opera“ autora Ljilje Dinić, Sofije Petaković, Zdravka Pranjića, Ljubiše Stepanovića, Muhameda Eljšanija, Vitomira Pucara, Saljija Hasanija, Zorana Borovca, Fjurima Eljšanija, Vladimira Savčića, Aljuše Heljšanija, Muhameda Marotija, Bojana Grčića, Senada Mutapija i Milana Janića. Umetnički direktor i mentor video radionice bio je Želimir Žilnik. Istog dana, sat kasnije u Klubu SKC zakazan je koncert novosadskog sastava Obojeni program, koji je sa Žilnikom sarađivao radeći za njega filmsku muziku.
Ovaj program inicirao je Centar za nove medije_kuda.org, u okviru programa pod nazivom „Javni čas umetnosti“, koji se realizuje u saradnji sa Playground produkcijom, SKC Beograd i 54. beogradskim festivalom kratkometražnih i dokumentarnih filmova. On čini prvi korak u kontekstualnoj interpretaciji radova Želimira Žilnika, koja će svoj finalni oblik zadobiti u formatu DVD Rom, čiji sadržaj će biti kolaž sastavljen iz inserata iz filmova, intervjui sa njegovom savremenicima, foto i video dokumentacije, neobjavljenih arhivskih materijala, citata iz recenzija i njihovog tumačenja, u kombinaciji narativnog, ilustrativnog i tekstualnog prikaza njegovog opusa u trajanju od 80 minuta. Radni naslov za ovaj projekat proizašao je iz jedne od Žilnikovih spontano izrečenih definicija filma, iz daleke 1968, u kojoj stoji da „praviti film, to znači dati čoveku da u jednom dahu kaže svu muku koju tegli u stomaku, a koja očigledno nije samo njegova privatna stvar“. Kako to Žilnik još na početku svog rada tvrdi „i pojedinačan čovek je univerzalni problem“, sve te pojedinačne sudbine kojima se on bavi su u stvari simptomi opšteg stanja društva današnjice i baveći se njima on se zapravo bavi i svima nama, kvalitetom života u društvu u kome on određene socijalne kategorije pokušava da dovede do „prava glasa“, i omogući im makar neki vid javnog ispoljavanja svojih ideja, želja i zadovoljstava, omoćavajući im tako makar osnove „kulturnog građanstva“.