Žika Jelić: Nisam uspeo da mimoiđem frižider 1Foto: Stanislav Milojković

Spadam u red disciplinovanih ljudi. Starijima od 65 godina je preporučeno da se čuvaju i ja sam to poštovao – kaže Žika Jelić, gitarista YU grupe, za Danas, ali dodaje da to nije bilo baš lako s obzirom na to da je većinu vremena provodio u stanu gde se osećao kao u zatvoru.

– Pre nego što je uopšte dozvoljeno starijim licima da izlaze, meni je delovalo kao da sam u zatočeništvu. Živim u stanu i nije uopšte lako provesti dan a kamoli nedelje i mesec i po dana u takvim uslovima. Shvatio sam da moram da se organizujem i da napravim dnevni raspored kako ne bih proveo sve vreme u spavanju i kretanju svim putevima koji vode prema frižideru. Ali nisam uspeo da ga mimoiđem i to se i vidi kad se sad pogledam – telesna građa mi je promenjena – konstatuje Žika Jelić.

On kaže da je stalno mislio o tome šta će da sprema od jela iako je bio svestan da niko od ukućana ne bi pokazao interesovanje za njegove kulinarske čarolije.

– Uhvatio sam sebe da se moj dan, kad ne sviram ili ne radim, zasniva na tome šta ću danas da skuvam – ne zato da bih imao šta da jedem nego da bih jednostavno potrošio neke sate spremajući jela koja niko od ukućana ne bi ni probao. Bilo mi je interesantno da eksperimentišem jer sam ukapirao da su osnovni sastojci većine tradicionalnih jela luk i ulje. Lagano propržite luk, a onda dodajete sve ostalo. Pošto ne volim baš mnogo meso, sve se baziralo na povrću. Najčešće sam pravio čorbe, šampinjone – priča Jelić.

Upitan da li mu ukidanje vanrednog stanja i naglo popuštanje propisanih mera deluje kao politička ili odluka stručnjaka, odgovara da politiku odavno ne prati, a da se u karantinu oslanjao na uputstva „ljudi od struke“.

– Politiku odavno ne pratim. Osim onoliko koliko moram, u smislu „čekaj da vidim šta ovi pričaju“ ali uglavnom se trudim da što manje vremena trošim slušajući političare. Tokom vanrednog stanja sam više slušao stručnjake ali mi je smetala i zvučala mi je čudno ta formulacija „socijalna distanca“. Fizičko rastojanje mi je mnogo logičniji termin dok me „socijalno“ uvek asocira na razlike između dobrostojećih i siromašnih – objašnjava Jelić.

Prema njegovim rečima, tokom perioda izolacije su mu najviše nedostajali sloboda i druženje.

– Nedostajali su mi najviše druženje i sloboda, da mogu da izađem i da u nekom mom omiljenom ili najbližem kafiću sa bratom, kumovima ili prijateljima popijem piće, porazgovaram. Možda bih iskoristio lepo vreme za odlazak u prirodu, da vozim motor sa drugarima ili da odem na pecanje. Sva kretanja su bila ograničena na 300, pa 600 metara. Ne znam ni kako je to neko mogao da meri ali pretpostavljam da se računalo na savest pojedinca – priseća se Jelić, dodajući da se on i toga pridržavao.

– Pridržavao sam se svih mera ali sam imao osećaj kao da mi je neko ukinuo svu slobodu i zato mi je ona najviše falila. Kao da mi je neko rekao „Ti moraš da se pridržavaš svih ovih pravila koje smo propisali inače si nadrljao. Ako te uhvatimo najmanja kazna će ti biti 50.000 a maksimalna 150.000 dinara.“ Nije to zvučalo baš normalno, ni ljudski – konstatuje Jelić.

Sve vreme izolacije on se, kako kaže, nije brijao ali je svečano, na Đurđevdan, obećao da će skratiti bradu.

– Na ovaj veliki dan obećavam da ću da skratim bradu na moju pređašnju meru jer bih, kako sad izgledam, komotno mogao da budem Deda Mraz za Novu godinu – konstatuje Jelić.

Na pitanje hoće li nastaviti i posle vanrednog stanja da bude oprezan i da li planira možda sebe nečim da nagradi odgovara:

– Ostajem pri tome da svako treba da bude oprezan i siguran sam da dugo bez maske neću izlaziti napolje. Rukavice mi nisu toliko bitne jer vodim računa šta ću da dotaknem a i poštujem preporuku češćeg pranja ruku. Dok sam za vreme vanrednog stanja izlazio od 18 časova primetio sam da dosta ljudi, a i oni mladi koji se zateknu, ne nosi maske, niti se pridržavaju fizičkog razmaka. S obzirom na to da je populacija kojoj pripadam veoma osetljiva ja ću sigurno nastaviti da se i dalje pridržavam mera. Nemam ništa u planu čime bih sebe posle karantina mogao da nagradim, ali ono što mi prvo pada na pamet i što mi se stalno mota po glavi je da upalim motor, sednem i odem negde. Ne znam koliko ću moći kilometara da vozim od mesta boravka ali mislim da bi mi to bilo sasvim dovoljno da se povratim stopostotno u pređašnje stanje – zaključuje Žika Jelić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.