Zlatni Beočug: Nagrada između zasluge i političke podobnosti

Ovaj put među laueratima priznanja, koje se, podsetimo, dodeljuje za trajni doprinos kulturi Beograda, je i preduzetnik, muzički producent i menadžer Saša Mirković i glumica Iva Štrljić.

Ako je to nekom možda čudno, ne bi trebalo da bude imajući u vidu da je 2020. godine Zlatni beočug dodeljen Goranu Vesiću, tada zameniku gradonačelnika grada Beograda što je izazvalo priličan odijum u javnosti.

Sa druge strane, dobitnici Zlatnog beočuga su bili i: kompozitor Oskar Danon, književnica Milena Marković, reditelj Siniša Kovačević koji je želeo da vrati to priznanje kad je ono dodeljeno Goranu Vesiću, dakle, kombinacija ličnosti koje ovo priznanje istinski zaslužuju i onih koje su istinski sporne.

Zbog tih spornih laureata mnogi ljudi iz sveta umetnosti i kulture ovo priznaje diskredituju, tretiraju više kao nagradu za vernost strukturama na vlasti a ne za istinska postignuća koji trajno doprinose kulturi Beograda.

Reditelj Goran Marković smatra da je Zlatni beočug rezervisan za najodanije sluge režima.

– Koliko znam, ta nagrada se dodeljuje najodanijim slugama režima, ma ko bio na vlasti tog trenutka. Mislim da iza svega stoji glavni u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije (ma šta ta ustanova značila i radila) Živorad Ajdačić, raditelj sletova i partijskih kongresa – kratko je prokomentarisao Goran Marković za Danas.

– Zlatni beočug je nagrada koja je i pre vladavine SNS-a širila polje onoga što u konvencionalnom pogledu smatramo kulturom i istini za volju nema godine da me neki dobitnik nije zaprepastio – kaže dramaturg i scenarista Dimitrije Vojnov za Danas, dodajujući da je u tom smislu spisak njenih slavnih dobitnika ravan spisku spornih.

– Tamo gde je godinama Žika Ajdačić bio u žiriju, Saša Mirković stoji kao primer čoveka od formata koji umnogome prevazilazi domete tih arbitara. Otud je ovogodišnji izbor sasvim u duhu manifestacije i njene tradicije. Štaviše, Mirković kao aktivan estradni radnik, medijski činilac i producent dramskog sadržaja koji se realno bavi svim tim stvarima čak i prevazilazi mnoge dobitnike čije su aktivnosti često izmišljene ili nepostojeće – konstatuje Dimitrije Vojnov.

Željko Hubač skreće pažnju na to da je ovaj put posebno sporno to što je nagrada pripala čoveku koji je hapšen u vezi sa proneverom sredstava iz gradskog budžeta.

– Živorad Ajdačic se ovoga puta potrudio da prevaziđe samog sebe dodelom priznanja Saši Mirkoviću, jer je u pitanju čovek koji je hapšen zbog optužbe da je kao predsednik SO Zaječar proneverio sredstva iz gradskog budžeta! No, ako bivstvovanje u pritvoru po statutu ovog Udruženja nije prepreka za nagradu, sve je formalno u redu. Pa čak i to da čovek za čijeg vakta su u Zaječaru iz lokalnog teatra otpuštena dva odlična glumca zasluži priznanje KPZ Beograda – ističe Željko Hubač.

On dodaje da KPZ nema poseban značaj čak i u „našem poprilično devastiranom kulturnom prostoru“, ali je možda „miljenica vlasti“ kada je o finansijama reč.

– Ako je verovati javno dostupnim rezimeima finansija, barata sa ukupnom aktivom od preko pet miliona dinara, što ukazuje na to da su miljenici vlasti, pa s tim u vezi i kriterijumi za priznanja koja dodeljuju su takvi da godinama izazivaju, najblaže rečeno, kontroverze. Što se tiče ove godine, zaista ne znam na koji način je Iva Štrljić svojim radom trajno doprinela kulturi prestonice, s obzirom na njenu izuzetno skromnu umetničku biografiju ali kako su svojevremeno i neki vlasnici ugostiteljskih objekata dobijali priznanje KPZ Beograda, zaista me ništa u vezi s tim priznanjima, koje ovo udruženje deli šakom i kapom, više ne može iznenaditi – zaključuje Željko Hubač.

Živorad Žika Ajdačić, čelni čovek Kulturno-prosvetne zajednice Beograd koja dodeljuje Zlatni beočug ne misli tako. Prema njegovim rečima, ovogodišnji dobitnik Zlatnog Beočuga Saša Mirković zaslužio je to priznanje.

– Njegov trajni doprinos kulturi je njegov rad, a ne njegovo ponašanje, to nas ne interesuje, kao što nas ne zanima ako se neko bavi politikom. To je lična stvar. Cenimo nekog ko je dao bilo kakav doprinos u oblasti kulture i prosvete – kaže Ajdačić za Danas, napominjići da među laueratima Zlatnog beočuga ima i profesora i stvaralaca iz oblasti baleta, opere i mnogih drugih kreativnih sfera.

Najvažnije, kada je reč o trajnom doprinosu Saše Mirkovića kulturi Beograda je to što je on bio šef tima predstavnika Srbije na Evroviziji kada je pobedila Marija Šerifović. Ajdačić takođe podseća da je Mirković organizovao brojne programe i koncerte, mnogi među njima su, kako kaže, bili i humanitarnog karaktera. Što se tiče glumice Ive Štrljić Ajdačić ističe da je ona bila voditeljka na televiziji, da je igrala u mnogim serijama, a da je njen najveći doprinos kulturi u tome što je obajvila tri knjige o Beogradu. Ajdačić ne vidi nikakav problem ni u tome što je Goran Vesić dobio Zlatni beočug.

– Mi štitimo ljude u oblasti kulture, a ne u oblasti politike ili medija. Najveći doprinos Vesića u kulturi je knjiga o Beogradu, koja je nastala u saradnji sa Milovanom Vitezovićem. Izdejstvovao je od Zavoda za zaštitu spomenika 30.000 evra za narušenu zgradu Udruženja književnika Srbije, pomagao je i Kulturno-prosvetnu zajednicu i oko prostora i oko drugih akcija – objasnio je Živorad Ajdačić.

Pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat kaže za Danas da je vrednosni sistem jasan kada je reč o nagradi Zlatni beočug, njenim dobitnicima kao i brojnim drugim velikim problemima u kulturi koje treba, kako ističe, rešavati.

– Ime nagradi dao je veliki pesnik Vasko Popa. I tu nagradu su dobili neki izuzetni stvaraoci. Godinama, međutim, dobijaju je uglavnom partijski podobni. Ali ako je deo grada Beograda pretvoren u šatorski toi- toi bedem oko Skupštine, predsedništva i ministarstva kulture, potpuno je groteskno pričati o toj nagradi ili pojedincu koji ju je dobio. Ogledalo kulturne politike su ti toi toi, šatori, ćacilend, srezani budžeti za pozorišta, nedodeljivanje sredstava nezavisnoj kulturnoj sceni, itd, itd, niz je dugačak, poznat i nekulturan. Vrednosni sistem je jasan. I ne znam čemu čuđenje. Vreme čuđenja je prošlo – sada smo valjda u vremenu borbe da promenimo sve to čemu se godinamo iščuđavamo – zaključuje Tatjana Mandić Rigonat.

Crna magija

Svoje viđenje ovogodišnjih dobitnika za trajni doprinos kulturi Beograda prokomentarisao je Marko Dražić, jedan od urednika satiričnog sajta NJuz.net i deo scenarističkog tima emisije 24 minuta sa Zoranom Kesićem, koji se prisetio da je ovogodišnji laureat Zlatnog beočuga govorio o crnoj magiji.

– Saša Mirković je nedavno pričao o korišćenju crne magije na estradi. Odlukom da njega i Ivu Štrljić nagrade za doprinos kulturi i umetnosti, i sam žiri deluje kao da je bio omađijan – zaključuje Dražić.