Vinča je bez šale, bez namere, koja je krajnje ljudska i prirodna, da ono što posedujemo veličamo kao nešto najbolje, po proceni svetskih arheologa, jedno od najznačajnijih arheoloških praistorijskih nalazišta na ovom tlu – istakao je profesor Miroslav Lazić sa odeljenja Arheološka zbirka sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, danas tokom obilaska izložbe „U slavu života – Vinča i njeno vreme, zlatno doba ljudskog roda“, a koju je Muzej grada Beograda organizovao u saradnji sa ProCredit bankom.
Ova izložba posvećena Vinči i vinčanskoj kulturi postavljena je prošle nedelje u Knez Mihailovoj ulici (u visini Biblioteke grada Beograda). Prema rečima profesora Lazića, ona prikazuje najvažnije segmente i apostrofira bitne teme kojima se arheolozi trenutno bave kako bi odgonetnuli daleku prošlost.
– U želji da promovišemo nešto jedinstveno u svetu što mi imamo, a o čemu mi u Srbiji i zapadni svet znamo jako malo – vinčansku kulturu, kao deo šire dunavske civilizacije, podržali smo ovaj projekat – kazao je Igor Anić, član izvršnog odbora ProCredit banke.
Prema njegovim rečima ProCredit banka, pored toga što podržava mala i srednja preduzeća u svim zemljama u kojim posluje, podržava i projekte promocije kulture i tradicije.
– Učenje o tome, kao i sama ova izložba i još par drugih projekata koje smo pokrenuli, treba da poveća svest naših građana i u širim okvirima jer naša banka posluje u mnogo zemalja u kojima je dunavska civilizacija postojala. Hteli smo da naučimo nešto novo i da izvučemo zaključke koji možda i nisu u skladu sa onim što smo učili na istoriji, jer po mnogima istorija počinje sa Mesopotamijom i Egiptom, a možda su ova naša nalazišta i mnogo naprednija – primetio je Anić i dodao da su pored izložbe zajedno sa Akademskom knjigom i Eurobookom izdali dve knjige profesora Harolda Harmana, lingviste. Anić je u okviru ovog projekta najavio i okrugli sto na temu „Dunavske civilizacije“ gde će eminentni stručnjaci diskutovati o značaju ove civilizacije.
– Vinča svoj značaj nije dobila ni juče, ni prekjuče, pre deset i dvadeset godina, nego na arheološku kartu Evrope stupa u punom sjaju pre više od sto godina, zahvaljujući istraživanjima profesora Miloja Vasića, koji je prvi srpski školovani arheolog, koji je diplomirao i doktorirao u Nemačkoj krajem 19. veka. Kao dobar poznavalac odabrao je Vinču za početak svojih istraživanja sa ciljem da se u to doba u kome se nije skoro ništa znalo o poreklu evropske civilizacije dođe do prvih podataka šta se to u Podunavlju dešavalo – kazao je Lazić.
Prema njegovim rečima, naselje u Vinči je staro između „tri i četiri hiljade godina i tu se kontinuirano živelo. Slojevi naselja tih drevnih stanovnika Beograda su, kao u jednoj složenoj torti, naslagani jedan na drugi“, primetio je Lazić i dodao da je zadatak arheologa da u istraživanjima svaki taj sloj definišu u hronološkom i kulturnom smislu.
Delimo karte
Danas svojim čitaocima deli pet puta po dve karte (flajere) uz koje je ulaz za posetu Arheološkom nalazištu Vinča – lokalitetu na Belom Brdu, besplatan i može da se obiđe do 3. novembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
