Zoran Avramović: Izdavači mogu da koriste i ćirilicu i latinicu 1Foto: Medija centar

Ovaj odbor u pripremi i ovog Sajma knjiga polazio je od ideje da je to veliki događaj kulture knjige, a pod ovim pojmom podrazumevamo odnos društva prema svim elementima stvaranja, širenja i korišćenja knjige.

Ali to je i kulturni, društveni, privredni, diplomatski događaj. Sajam knjiga je bio glavni zamajac promocije domaće i strane knjige, kulturne razmene sa inostranstvom, širio je ugled Srbije. Svako ko dođe na Sajma učestvuje u kulturi o kojoj je reč – kaže za Danas Zoran Avramović, predsednik Odbora Sajma knjiga. On ističe da je najvažniji događaj ovogodišnjeg Sajma knjiga – književnost na nemačkom jeziku, odnosno aktivnosti koje priprema počasni gost. – Četiri države pripremile su raznovrstan program sa velikim brojem gostiju – čak 20 pisaca, koji će se odvijati svaki dan na nemačkom štandu i platou Miloša Crnjanskog – dodaje Avramović.

* Kad je reč o programima koje organizuje Sajam, da li ima nekih novina u odnosu na prošle godine?

– Ovaj Odbor sajma knjiga se trudio da svake godine obogati sedmodnevni praznik knjige nekom novinom. Prošle i pretprošle godine uveli smo programe Šta je knjiga meni (pripadnici različitih profesija govore o svom čitanju) i Stvaralaštvo mladih do 30 godina sa knjigom kao temom. Ove godine uvodimo novinu, Grad gost iz Srbije, sa ambicijom da svake godine jedan grad iz Srbije bude gost Sajma. Cilj je da u toku jednog dana svi akteri kulture knjige u tom gradu kažu šta sve čine za razvoj ove kulture. Ove godine to će biti Novi Sad.

* Programi i izložbene celine biće uglavnom posvećeni važnim jubilejima, kao i prethodnih godina. Zašto vam je to glavna okosnica programa?

– Programi u organizaciji Odbora su i ove godine bogati i održavaće su u nekoliko sala. Na tako velikom i značajnom događaju kao što je Sajam knjiga, prilika je da se široki krug posetilaca obavesti a zatim i bliže upozna sa onim aspektima kulture knjige koji utemeljuju njenu tradiciju. Reč je o vekovima, delima i stvaraocima koji se pamte a jubileji su događaji koje svaka kultura obeležava. Ko ne bi obeležio godišnjicu Gorskog vijenca ili pedeset godina romana Sto godina samoće.

* Počasni gost je, kao što ste pomenuli, nemački jezik. Ovo je zanimljiv način da se predstavi bogata književnost koja nije vezana za granice jedne države?

– Gost ovogodišnjeg sajma je Književnost na nemačkom jeziku (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Lihtenštajn). Reč je o velikoj književnosti i čini Beogradu i Srbiji čast da se na ovaj način pojavljuju četiri evropske države. Pored pregleda raznolikog stvaralaštva na nemačkom jeziku, za nas će biti zanimljivo osvetljavanje srpsko-nemačkih kulturnih veza i prevođenje dela sa jednog na drugi jezik. Za neke posetioce biće zanimljivi i drugi aspekti kulture knjige u Nemačkoj, kao na primer, kako se nagrađuju pisci, kakav je javni angažman pisaca, a posebno važan segment je književnost za decu, koja je, treba to uvek naglasiti, startna tačka svake kulture knjige.

* Od prošlog Sajma knjiga donesena je Deklaracija o zajedničkom jeziku u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Šta bi Sajam knjiga mogao da uradi po pitanju promocije ove ideje koja bi daleko olakšala međusobni proboj knjiga na tržišta tih zemalja? Znamo da inostrani izdavači (uključujući i one iz BiH, Hrvatske i Crne Gore) ne mogu da prodaju svoje knjige na Sajmu nego samo da ih izlažu?

– Nisam siguran da proboj knjiga na tržišta zemalja u regionu jednim delom zavise i od zajedničkog jezika. O jezičkim pitanjima na ovim prostorima se vodi rasparava još od Bečkog dogovora. I danas su razlike u gledištima velike i duboke. Nisu ta pitanja u fokusu Odbora sajma knjiga. Naše je da organizujemo razgovore pisaca, izdavača i stručnjaka na ove teme kao i na niz drugih tema. A što se tiče izlaganja i prodaje knjiga izdavača iz drugih država, mogu da kažem da svaki posetilac ima mogućnost da kupi knjige ovih izdavača u hali 4. Nije mali broj izdavača iz Hrvatske, BiH i Crne Gore koji izlažu i prodaju svoje knjige.

* Deo Nacionalne strategije za kulturu vezan je i za podsticaj upotrebe ćirilice o čemu se mnogo govorilo. Moraju li izdavači da se nalaze pred dilemom ćirilica ili latinica? Šta ona znači za domaću izdavačku delatnost?

– Ako postoje zavodi za zaštitu spomenika kulture (i prirode) sasvim je razumljivo da i pismo kao deo jezičke kulture uživa zaštitu države. Ćirilica je stara osam vekova i njen jugoslovenski susret sa latinicom je doveo do određenog potiskivanja. Briga za službenu upotrebu pisma ne ugrožava njenu privatnu i javnu upotrebu. Izdavači mogu da koriste oba pisma u skladu sa svojim uređivačkim planovima. Kako sada stvari stoje više je knjiga koje su štampane latiničnim pismom. Sajam knjiga je, razume se, otvoren za svako pismo, domaće i inostrano.

* Rekli ste da ovogodišnja manifestacija broji rekordan broj učesnika. Pa ipak, izdavači koji su se poslednjih godina povukli, nisu ni sada na Sajmu. Kako to objašnjavate?

– Problem raspodele izlagačkog prostora za izdavače uvećava se svake godine. Prava je jagma za većim prostorom. Nije mogućno ispuniti sve zahteve. To je činjenica koja govori o kakvoj srpskoj kulturi knjige je reč. Da li neki izdavači nisu na Sajmu? Ovo pitanje se ponavlja svake godine. Na to pitanje niko nema odgovor osim onih (ako ih ima) koji propuštaju ovaj događaj. Jedino su oni gubitnici. A sajamske hale nikom nisu uskraćene. Vrata su stalno otvorena.

* U kojoj meri će se Sajam knjiga ove godine baviti svim problemima izdavaštva u Srbiji?

– Svake godine na Sajmu knjiga održavaju se razgovori o svim elementima stvaranja, širenja i korišćenja knjige u društvu. U tome jednako učestvuju izdavači, bibliotekari, donosioci odluka na raznim nivoima kulturne politike. Ocene i stavovi koji se čuju na Sajmu o ovim pitanjima imaju snagu uticaja ali ne i odlučivanja. Poznati su problemi odnosa izdavač – knjižara, izdavač – otkup, izdavač – tiraž (čitanost). Sajam može da pomogne u artikulaciji ovih problema a na drugim instancama je da ih rešavaju.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.