Foto: FoNet-Fusioncommunications

I bez njih, Gorica važi za jednu od naših najvećih dramskih umetnica, koja je pored svojih mnogostrukih talenata, prepoznatljiva i po svom osmehu, glasu, jednostavnosti i toplini. Za pet decenija i više od 100 uloga koliko ima i za sebe, skoro podjednako i u pozorištu i na filmu, zrači mladalačkom životnom energijom i, kako sama kaže, još uvek je gladna glume. Iako zrele godine, pogotovo za glumicu, nisu lake, Gorica ih uspešno nosi i kaže da joj je možda u tome pomogao i tip uloga koje je dobijala.

„Nikad nisam bila, uslovno rečeno, erotski simbol“, izjavila je jednom, dodajući da je jedva čekala da stigne u godine kada će raditi komediju jer je ona prema njenom mišljenju vrhunac glumačkog posla. Smatra i da se istinitost postiže jednostavnošću, da su preterane karakterizacije izlišne, i da su „kerefeke“ ponekad neophodne samo u pozorištu.

Gorica je ljubav prema kreaciji, teatru, prirodi i životu stekla u porodici. Otac joj je bio scenograf u pozorištu „Joakim Vujić“ u Kragujevcu, bavio se i slikarstvom i često ju je kao devojčicu vodio na posao. U kući su imali „singericu“, na kojoj su šile majka i baka, pa se Gorica i za to zainteresovala i veoma brzo savladala ovu veštinu. Šila je sebi lutke, odeću i nameravala da upiše kostimografiju. Odlučila se ipak za glumu s kojom je već u školskim danima postizala veliki uspeh. Akademiju je završila u klasi Predraga Bajčetića i neko vreme ostala na fakultetu kao asistent. Predavala je dikciju, a negde u to vreme počela je da dobija i značajne uloge, od filma „Miris poljskog cveća“, preko „Nacionalne klase“ koja joj je za ulogu Šilje donela Zlatnu arenu u Puli, pa nadalje.

S Bredom Pitom se srela igrajući u ostvarenju „Tamna strana sunca“ i dobro procenila da će on u budućnosti postati veliki glumac. Zbog verno dočaranog lika Dare u seriji „Bolji život“ publika ju je veoma zavolela i godinama kasnije je oslovljavala tim imenom, a poznata je i po ulogama kneginje LJubice i kneginje Milice. Tremu od javnog nastupa je pobedila najuspešnije kao članica grupe „Suncokret“ koju je osnovao Bora Đorđević i u kojoj je takođe pevala i Bilja Krstić, Goricina kuma.

Nikad nije igrala Gospođu ministarku iako mnogi veruju da bi u toj ulozi bila sjajna, a i vlasnica je Niušićeve nagrade koja se dodeljuje za životno delo glumcu komičaru. U Ateljeu 212 publika uživa u njenoj igri u predstavama „LJubavno pismo“, „Slavna Florens“, „Moja ti“ i „Noćna straža“, a oni koji je poznaju i u njenim kostimografskim i kulinarskim specijalitetima.

Rođena je 13. avgusta 1952. godine u Kragujevcu, udata je za Nenada Petrovića, džez saksofonistu, i veliki je ljubitelj pasa i prirode.

Povezani tekstovi