Picikato za pamćenje

KŠiŠtof Penderecki Jedinstvena pojava na svetskoj muzičkoj sceni druge polovine 20. veka, Kšištof Penderecki večeras je ponovo gost Beograda. Dirigovaće Krakovskom simfonijetom koja izvodi njegov Končerto groso za tri violine i orkestar. Počasni doktorant beogradskog, kao i univerziteta u Madridu, Bordou, Vašingtonu, Glazgovu – premijerno predstavlja ovo svoje „milenijumsko“ delo pred domaćom publikom.
Slavna karijera Kšištofa Pendereckog započela je 1959, kada je, kao mladi asistent na krakovskoj Akademiji, osvojio prve tri nagrade na takmičenju

poljskih kompozitora. To je trenutak koji će označiti i novu etapu u kulturi Poljske, do tada zatvorene za avangardnu umetnost, a evropskoj muzici doneti fenomen Penderecki-stila. Ovaj originalni stil mladog avangardiste doživeo je svetsko priznanje u kompoziciji 8’37’’ – daleko čuvenijoj pod nazivom Trenodija (tužbalica) „Za žrtve Hirošime“, za koju je 1961. dobio nagradu Uneskove Međunarodne smotre kompozitora u Parizu. Popularni bend Manic Street Preachers iskoristili su sempl iz ove kompozicije za svoj singl početkom 90-ih.
Mesto vodećeg kompozitora evropske avangarde, nakon niza uspeha, napustiće sam, kompozicijom Pasija po svetom Luki (1966) kojom se vraća nešto tradicionalnijem muzičkom jeziku, ali zauvek obeleženom dometima radikalnih eksperimenata. Šira publika poznaje muziku Kšištofa Pendereckog, između ostalog i po jezivom žičanom picikatu korišćenom u horor filmu „Isijavanje“ Stenlija Kjubrika, a njegovu muziku koristili su i Piter Vir, Vilijem Fridkin i drugi reditelji. Njegova kompozicija „Sedam kapija Jerusalima“ napisana je i izvedena specijalno za proslavu 3.000 godina od osnivanja Jerusalima, 1996.
Kao dirigent debitovao je početkom sedamdesetih sa Londonskim simfonijskim orkestrom, i od tada pored svojih, diriguje izvođenjem dela i drugih kompozitora, uglavnom 19. i 20. veka. Osim što je tokom 80-ih bio profesor i rektor krakovske Akademije, predavao je i na školama u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama.
Kšištof Penderecki je i pasionirani ljubitelj botanike. U sopstvenom parku na prostoru od 30 hektara već decenijama sadi različite vrste drveća. Njegova zbirka evropskih vrsta drveća broji blizu dve hiljade negovanih primeraka.