Jan Kubiš „Ceo svet čudi se što je, pored Srbije, jedino u Slovačkoj Kosovo postalo vruće pitanje“, izjavio je slovački ministar spoljnih poslova Jan Kubiš (54) reagujući na zalaganja nekih partija u Slovačkoj da Kosovo ostane deo Srbije. „Šta ako se nađemo u izolaciji u EU i NATO?“, upitao je Kubiš.
Odgovor na pitanje zbog čega se „ceo svet“ čudi izgleda da leži u bojazni da bi plan Martija Ahtisarija za Kosovo mogao da oživi međunacionalne podele u Evropi. „Neki krugovi ili političari naše mađarske manjine mogli bi da počnu

da u Kosovu gledaju model“, izjavio je početkom februara predsednik Spoljnopolitičkog odbora slovačkog parlamenta Boris Zala. Njegov strah delili su ne samo neki poslanici, već, prema navodima mađarske agencije PAP, i predsednik Slovačke Ivan Gašparovič.
Nekoliko dana kasnije poslanici Odbora za evropska pitanja jednoglasno su prihvatili plan koji je Kubiš trebalo da predstavi EU, a kojim se Ahtisarijev plan pozdravlja. Za predusretljiv pristup Bratislave glasali su i poslanici vladajuće partije, čije je dojučerašnje priče o planu kao „opasnom presedanu“ za Slovačku šef opozicione Stranke mađarske koalicije nazvao budalaštinama. Za razliku od slovačkih nacionalista, poslanika vladajuće partije i šefa države, Kubiš sve vreme ima uravnotežen pristup kosovskom pitanju. Po njegovom mišljenju, „osamostaljenje Kosova je nepovratno. To je proces koji ide samo jednim smerom. To ne možemo da zaustavimo. Mislim da bi to sada bilo i opasno“.
Na sednici pomenutog Odbora Kubiš je, namerno ili slučajno, isprovocirao i srpsko Ministarstvo spoljnih poslova. Rekao da osamostaljenju Kosova u prilog ide i nezainteresovanost srpske strane, jer mu je Vuk Drašković navodno priznao da „izlaznost na referendumu za Ustav Srbije nije dostigla 50 odsto, kako je zvanično saopšteno, već svega 42 odsto birača.“ Naše ministarstvo demantovalo je Kubiša.
Otkako je jula 2006. imenovan za šefa diplomatije, Kubiš je dva puta posetio Srbiju. Prethodno je bio specijalni predstavnik EU za Centralnu Aziju, generalni sekretar OEBS, a 1998. i 1999. specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Tadžikistan i šef misije vojnih posmatrača UN u toj zemlji.
Nakon što je u Moskvi 1976. završio Državni institut za međunarodne odnose, radio je u diplomatiji nekadašnje Čehoslovačke, pored ostalog u ambasadi u Moskvi gde je bio prvi sekretar i šef političkog odeljenja. Govori engleski, ruski i francuski. Oženjen je i ima jednu kćerku.