Foto: Beta//BRANISLAV BOŽIĆ/DSU prave ruke. Verovatno je tako reagovao svako ko prati karijeru Slavka Štimca kada je objavljena vest da je on ovogodišnji dobitnik nagrade „Pavle Vuisić“ za životno delo.
I Vuisić i Štimac su dokaz da se i bez formalnog obrazovanja može biti vrhunski dramski umetnik, da se glumac rađa, a moglo bi se reći da dele i, danas zaboravljene, vrednosti kakve su diskretnost, skromnost i osećaj za meru.
Sam Štimac je rekao da mu je ovo najdraža nagrada jer je s Vuisićem radio i kad je počinjao, još kao dete, i kasnije tokom karijere koja je, verovali ili ne, duga pola veka. Jer, uprkos godinama, Štimac je nekako ostao zauvek mlad. Ne samo zbog svog mladolikog izgleda, mada on sam nema takav odnos prema svojoj spoljašnjosti, nego što je svoje likove, najčešće tinejdžera, odigrao toliko ubedljivo.
Prema sopstvenim rečima, osnovne zakone filma naučio je još kao dete od reditelja Obrada Gluščevića, autora filma „Vuk samotnjak“, u kome se pojavio prvi put pred kamerama, reditelja Branka Bauera, autora kultnih ostvarenja „Zimovanje u Jakobsfeldu“ i „Salaš u Malom Ritu“, a „bilo je tu starijih glumaca, divnih i plemenitih ljudi, koji su uvek davali dobre savete“, kako je Štimac rekao.
Znamo ga po antologijskim ulogama iz takođe antologijskih filmova. Imamo njegovu sliku u glavi kad izgovaramo „Gde si, Violeta, kućo stara“ iz „Specijalnog vaspitanja“. Neponovljiv je i kao Dino u „Sjećaš li se Doli Bel“, kao maturant Petar u „Varljivom letu ’68“, kao Ivan u „Podzemlju“, kao mladoženja u „Ko to tamo peva“…
Pomalo je nepravedno što su ga reditelji vazda birali da igra nekog pozitivca, čoveka blage naravi, uopšte trpeljiv karakter, kada ume da bude i „nedobar“. Poslednjih godina sreća mu se u tom smislu osmehnula. Odlično se prozlio u „Području bez signala“, maestralno je dočarao zaposednutog čoveka u „Crnoj svadbi“, gde je naročito upečatljivo njegovo mahnito izgovaranje reči „katabaza“.
Režirao je film „Ime Dobrica, prezime: nepoznato“, čija je poruka, kako je sam kazao, „da se isplati biti dobar prema ljudima“. Po prirodi nije ambiciozan i retko daje intervjue jer se još kao dete „opekao“ u situacijama kada novinari požele da njegove reči učine atraktivnijim, a uživo ostavlja utisak pravog dobrice.
Slavko Štimac rođen je 1960. godine u Konjskom Brdu. U braku je sa akademskom slikarkom Vesnom Golubović. Imaju sina Vida.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
