Žika Todorović je studirao glumu zajedno sa Miloradom Mandićem Mandom i to u klasi koju zovu „12 veličanstvenih“, a uz njegovo uvek stoje i imena njegovog oca glumca Bore Todorovića i tetke glumice Mire Stupice. Talenat je može biti nasledio, ali se za glumu ipak opredelio slučajno.

Isprva je upisao Tehnološki fakultet i otišao na služenje vojnog roka, ali kako je tadašnji zakon JNA davao sedam slobodnih dana za upis na fakultet Žika je radi predaha odlučio da proba na Akademiji. Za monolog je izabrao „Portnojevu boljku“ Filipa Rota, tekst o čoveku opsednutom masturbacijom, gde se ovaj termin samo u žargonskoj varijanti pominje 60 puta. Nije očekivao da će biti primljen, ali izgleda je pomogao i savet oca koji je mu je pre prijemnog rekao da bude što prirodniji i da tekst nauči napamet. Bora Todorović je i kasnije savetovao sina. U jednom od retkih intervjua Slobodnoj Dalmaciji Žika je rekao da mu je godinama donosio scenarija ne bi li ga otac posavetovao kako da uđe u lik, ali daleko od toga da nije radio po svome i da njegov otac nije znao da će to biti tako. Obojica su igrali u Kusturičinim filmovima, a zanimljivo je da u Crnoj mački i belom mačoru postoji scena gde Dadan kojeg igra Žika pred slikom mrtvog oca govori da se ovaj okreće u grobu jer ga sestra ne sluša a na slici je Bora Todorović, Jedno od bitnijih razmimoilaženja spram ukusa koje su imali otac i sin ticao se kontroverznog „Srpskog filma“.

*Žika je objasnio da je razumeo očev stav, ali da on voli rizik, da ga je ta uloga veoma zaintrigirala i da i s vremenskim odmakom voli ovaj film. Prema sopstvenim rečima, noge su mu odsekle kad je dobio ulogu u filmu Emira Kusturice, ali i u filmu Srđana Dragojevića „Mi nismo anđeli“, gde je odigrao amblematskog Đavola. Zbog prethodnih ali i ove uloge, reditelji su u njemu često videli dobar materijal za negativca, dok je njegova muzička karijera uticala da u njemu vide i ultimativnog gradskog lika. Veće odstupanje spram ovih klišea Žika je imao u filmu „Sivi kamion crvene boje“, za koji je dobio nagradu „Car Konstantin“.

Što se tiče prave Žikine prirode, teško je bilo šta reći budući da već decenijama, zbog loših iskustava, uspešno izbegava intervjue, ali kada se to ponekad desi, uglavnom ostavlja suprotan utisak od onoga kako ga možda većina doživljava zbog uverljivosti s kojom tumači svoje likove. Koliko god da su oni ekspresivni i ekstroverti, Žika sam za sebe kaže da je vrlo povučena osoba, da mu nije u prirodi da bilo kome soli pamet i priča bilo šta, a pogotovo ne o svojim privatnim stvarima. Kazao je da nikad ne ide na glasanje, da je apolitičan, da nije ambiciozan: „Držim glavu u oblacima, gledam filmove i slušam muziku.“

Prvi Žikin igrani film je „Bal na vodi“, a igrao je u naslovima kao što su „Kako je propao rnr“, „Crni bombarder“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Podzemlje“, „Atomski zdesna“, „Apsolutnih sto“, „Mrtav ‘ladan“, serijama „Vratiće se rode“ i „Senke Balkanom“. Kaže da voli da proba sve, a to između ostalog potkepljuje bogatom muzičkom karijerom. Bio je bubnjar u mnogim značajnim bendovima među kojima najduže u Disciplini kičme i Ekatarini Velikoj. Ljubitelj je tehno muzike, član organizacije Happy People, a klaberi tvrde da ima odlične nastupe i kao di-džej u duu sa Anđelom – slikarem Urošem Đurićem. Mnogostruko talentovan glumac je bio i član žirija u emisiji „Ja imam talenat“ i sjajan je žongler. Srđan Žika Todorović je rođen 28. marta 1965. u Beogradu. Ima dve polusestre Danu i Taru. Oženjen je Anom. Nedavno su ostali bez sina Dejana.