Foto: Stanislav Milojković

Javnost je tada saznala da je za ovaj „skok“ najzaslužniji upravo Radenović, koji je godinu dana ranije svrstan među 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike, zahvaljujući broju naučnih radova u najprestižnijim časopisima i visokoj citiranosti.

Radenović je ovih dana ponovo u žiži interesovanja kao glavni „krivac“ što je Beogradski univerzitet u najnovijem rangiranju „pao“ na Šangajskoj listi za oko 100 mesta, u odnosu na lane. Razlog je taj što Radenović poslednjih godinu dana ne potpisuje radove za UB već za Univerzitet Kralj Saud u Saudijskoj Arabiji. Svoj „transfer“ je objasnio činjenicom da ima malu penziju i da mu je novac potreban da izdržava porodicu, ali i dalje živi u Beogradu.

Za ceo „slučaj“ zainteresovao se predsednik države, koji je rekao da će „dati sve od sebe“ da Radenović ponovo potpisuje radove za Srbiju. Radenović je izrazio spremnost da se vrati pod okrilje BU, ukoliko mu ponude „nešto sitno, kupe laptop“… Za sebe kaže da je patriota i da želi da doprinese svojoj državi, zbog čega nikada nije hteo da ode u inostranstvo.

Od momenta kada su javnost, pa i dobar deo akademske zajednice, saznali da u svojim redovima imaju ovog vrhunskog naučnika, niko ga nije pitao da li mu je nešto potrebno. Sem odlikovanja bivšeg predsednika države Tomislava Nikolića, plakete za dan matičnog fakulteta i poziva da prisustvuje proslavi jubileja Univerziteta u Beogradu, nijedna institucija se nije zainteresovala u kakvim uslovima živi i radi.

Ipak, skromni matematičar nikome ne zamera, niti smatra da je to nečija greška. Veruje da je zadatak svakog naučnika da radi što više i kritikuje kolege za „mentalnu lenjost“. Poslednjih godina mu pričinjava zadovoljstvo to što je stekao poverenje redakcija uglednih međunarodnih časopisa koje ga angažuju kao recenzenta.

Stojan Radenović je rođen 1948. u selu Dobra Voda kod Leskovca. Do 1979. je bio profesor u Četrnaestoj gimnaziji, da bi potom doktorirao i naredne dve decenije predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu. Od 2000. godine je radio na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je dočekao i penziju. Sa 65 domaćih i preko 150 stranih koautora objavio je oko 400 radova u međunarodnim časopisima, od čega je više od 200 časopisa sa SCI liste.

Četiri godine zaredom je na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike. Slobodno vreme za njega ne postoji, već svakog dana neumorno piše naučne radove u podrumskoj prostoriji zgrade u kojoj stanuje.

Povezani tekstovi