Foto: STARSPORT

Vezani porazi od Radničkog i Voždovca, novo bodovno potonuće na tabeli i, još više, nemoć njegovih dojučerašnjih igrača u tih 180 minuta jesu sasvim dovoljan razlog za dobrovoljno izrečeno „Nisam više trener Partizana“ u svlačionici, posle bolne inferiornosti u duelu sa „zmajevima“, ali teško mogu biti jedino objašnjenje za odlazak čoveka takvog fajterskog karaktera. Nije i ne može biti, jer je vodio mnoge bitke i sve ih izgubio, da bi kao častan čovek sam stavio glavu na „panj“.

Svestan da: nije imao ni umeća ni iskustva da izvuče više od limitiranog sastava; nema više nerava da iste te momke stalno tera da daju maksimum, kada su ovi primorani da svako malo prete kolektivnim štrajkom ili pojedinačno moljakaju upravu za mrvice ugovorenog novca; da uzalud čeka pare za nužna pojačanja, jer ih neće biti; da uprava ne zna i neće da spreči dalju propast kluba, niti se smatra odgovornom za to; da Partizan još dugo neće imati poštovanje rivala i sudija; da će ko zna koliko još igrati u atmosferi šizofrene navijačke podele na frakcije… Jeste znao u kakvo osinje gnezdo dolazi i već zimus poželeo da digne ruke od svega, ali dao je još jednu šansu sebi i drugima, međutim tek sada je shvatio srazmere borbe sa vetrenjačama i izabrao je put bez povratka.

Baš kao kada je ostavio funkciju potpredsednika u vreme predsednika Dragana Đurića, u čijoj eri je počela sadašnja teška finansijska kriza, jer je ovaj na sve načine „bušio“ i rušio tadanji sportski sektor. Ili kada nije hteo da bude „cvet“ na reveru Zvezdana Terzića, dok je ovaj vodio Fudbalski savez Srbije. Odustajao je kada bi situacija postala bezizlazna i suprotna njegovim vrednosnim sudovima, ne ostavljajući promil šanse da ga odvrate.

Kao što je sada slučaj, pa će mediji, čaršija i pristalice crno-belih, svako za svoj groš, nastaviti da sklapaju mozaik odstupanja nekada vrhunskog štopera Rada, Partizana, Atlante, Juventusa i Fenerbahčea. Dok će poštovani saigrač legendarnog Zinedina ZIdana, čovek čije su hvatanje za međunožje Roberta Jarnija i crveni karton obeležili jedan od prvih posleratnih mečeva sa Hrvatskom, nekadašnji šef struke u niželigaškom Sinđeliću i bivši pomoćnik u stručnom štabu njegovog fudbalskog oca LJubiše Tumbakovića u reprezentaciji Crne Gore, tražiti lični mir. Daleko od očiju javnosti, u porodičnom okruženju supruge Sanele, ćerke nedavno preminulog „kralja“ folk muzike Šabana Šaulića, i petogodišnje ćerke Une.

Povezani tekstovi