Foto: EPA-EFE/GAETAN BALLY Dok su stanovnici evropskih gradova vodili grčevitu borbu sa nezapamćenim vrućinama, udar brutalnog junskog toplotnog talasa osetio se i visoko u Alpima – u osetljivom, zaleđenom prostranstvu kojem ni klima uređaji i ventilatori ne mogu da donesu olakšanje.
Ovog vrelog leta, sneg na alpskim lednicima nestao je nedeljama ranije nego što je uobičajeno, prenosi Klima101.
Naučnici navode da su švajcarski lednici dostigli tzv. „dan gubitka lednika” već 29. juna. Drugim rečima, zaključno sa tim danom, otopio se sav sneg koji se nataložio tokom protekle zime.
Nakon dostizanja ove kritične tačke, počinje da se topi drevni led glečera koji se nagomilavao decenijama, pa i vekovima. Raniji datum gubitka lednika znači da se glečeri smanjuju – svaki litar otopljene vode sada dovodi do gubitka njihove mase.
Direktor Švajcarske službe za praćenje lednika (GLAMOS) Matijas Hus rekao je da su ove godine preostala čak još tri meseca za topljenje leda.
„Ovo je zaista zabrinjavajuća situacija”, naglasio je on za medije.
Samo jednom zabeležen je raniji dan gubitka lednika – 26. jun 2022.
Ovogodišnji 29. jun je drugi najraniji dan gubitka lednika u istoriji merenja. Ipak, za najranijim datumom zaostaje svega tri dana – u 2022. godini, katastrofalnoj za švajcarske glečere, dan gubitka lednika nastupio je 26. juna.
Topljenje snega sa lednika ove, 2026. godine ubrzala su dva toplotna talasa koja su pratila niske snežne padavine prošle zime.
Prema rečima Matijasa Husa, tokom skorašnjih junskih vrućina, otopljeni led sa glečera širom Švajcarske mogao je da napuni vodom olimpijski bazen svakih šest sekundi, i tako čitave dve nedelje. Tokom ove dvonedeljne epizode žestoke toplote, na jednoj mernoj stanici na popularnom Ronskom ledniku zabeležen je nestanak 1,5 metara snežnog pokrivača, otkrio je on.
„Glečeri su u jako lošem stanju za ovo doba godine”, ocenio je Hus. „Stanje je skoro jednako kritično kao u rekordnoj 2022. godini.”
U zimu te godine takođe je bilo malo snega, a uz tri toplotna talasa, 2022. bila je najtoplija do sada izmerena godina u Švajcarskoj od davne 1864. godine. Ovo se odrazilo i na same lednike.
Glaciolozi su prethodno verovali da je gubitak od preko 2% leda godišnje – ekstreman. Onda je 2022. potpuno obesmislila ovu kategorizaciju, zbrisavši čak 6% mase lednika u švajcarskim Alpima.
Jednostavno rečeno, glečeri su se topili nikada brže, a prema poslednjem preseku sa kraja juna, ova godina je za petama toj, sumornoj 2022, ističu iz Federalnog instituta za istraživanje šuma, snega i pejzaža.
Do kraja veka, švajcarski lednici bi mogli nestati u potpunosti
Iako naučna merenja, pa i satelitski snimci, potvrđuju trend povlačenja lednika, ova pojava vidljiva je golim okom, a promene je nemoguće ignorisati.
Priozor je rastužio turistu iz Nemačke, Harija Bloka, koji posećuje Ronski glečer decenijama unazad.
„Mogao bih da zaplačem”, izjavio je on za Rojters, svedočeći tome koliko se lednik, nekada visok 80 metara, smanjio. „Ovde možete da vidite klimatske promene. Ovo su klimatske promene.”
Od sredine 19. veka, Ronski lednik u Alpima izgubio je oko 60% svoje nekadašnje zapremine. Poslednjih decenija, usled topljenja snega i leda, ispred samog glečera nastalo je ledničko jezero koje kroz godine postaje sve veće i veće.
Ipak, Ronski lednik nije jedini „gubitnik” na frontu sa klimatskim promenama.
Od 2000. godine, švajcarski glečeri su izgubili skoro 40% zapremine, a ovaj trend se ubrzava.
Neka sumorna predviđanja kažu da će, ukoliko se štetne emisije hitno i dramatično ne smanje, praktično svi lednici u švajcarskim Alpima nestati do kraja veka. S druge strane, ako čovečanstvo ispuni ciljeve Pariskog sporazuma i globalno zagrevanje se zauzda na 1,5-2 °C, naredne generacije moći će takođe da uživaju u „večnom” ledu – doduše, s obzirom na to da su ga klimatske promene do sada već dobrano nagrizle, u Švajcarskoj bi moglo da ostane tek oko četvrtine glečera.
Tokom zime, lednici akumuliraju led, gubeći ga onda u toplijim, letnjim mesecima. Ali sa porastom temperature od čak 3 °C u švajcarskim Alpima od sedamdesetih godina, glečeri tokom leta izgube daleko više mase nego što u zimskim mesecima uspevaju da nadoknade.
Kada se na to dodaju i smanjene snežne padavine koje, uprkos sporednoj ulozi u odnosu na zagrevanje, takođe doprinose povlačenju lednika, dobije se zabrinjavajuće rani dan gubitka lednika. Sudnji čas za glečere danas možda deluje daleko i nezamislivo, ali sudeći po stručnim procenama, ovo je i te kako realna pretnja.
Dobre vesti su da se njeno ispunjenje i dalje može sprečiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
