Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču „Muž“, Nabokov je priču „Zbogom, brate“ smatrao najboljom američkom pričom, a danas DŽona Čivera smatraju američkim Čehovom 20. veka veka.
Slikajući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa američkih gradova, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je pokazao sjaj i bedu Amerike u zlatno doba srednje klase sredinom prošlog veka, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u NJujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – „Pulicerovu“ i „National Book Award“. Beogradska „Laguna“ ovih dana objavila je „Odabrane priče“ ovog autora u prevodu Nenada Dropulića, Save Mihailovića i Nenada Župca.
DŽon Vilijam Čiver (1912-1982) američki je pripovedač i romansijer, jedan je od klasika kratke priče 20. veka. Godine 1943. objavio je prvu zbirku priča „Kako neki ljudi žive“, koje se kasnije odrekao. Proslavio se zbirkama „Grozni radio“, „Provalnik sa Šejdi Hila“, „Neki ljudi, mesta i stvari koji se neće naći u mom sledećem romanu“, „Brigadir i golferova bela udovica“, „Svet jabuka“ i „Priče DŽona Čivera“ („Pulicerova nagrada“ 1978), kao i romanima „Hronika Vapšotovih“, „Skandal sa Vapšotovima“, „Bulet Park“, „Sokolar“ i „Ovo stvarno liči na raj“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
