Balkanska geopolitika saosećanja 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIĆ

Francuski stručnjak za međunarodne odnose, Dominik Moizi, pre duže od decenije, objavio je knjigu Geopolitika osećanja.

Bilo je to vreme kad je, ranije objavljena, knjiga Davida Golemana Emocionalna inteligencija širila svoj uticaj na različite sfere, pa i na međunarodne odnose.

Moizi je pretpostavio da su u svetu dominantne tri emocije – nada, poniženje i strah.

Nadu kao očekivanje bolje sutrašnjice identifikovao je s Kinom, strah kao faktor istorijskog opadanja, baš kao u priči s Marekom i Pjotrom, poistovetio je sa Evropom, a poniženje s Bliskim Istokom.

U projektovanju budućnosti između straha i nade za 2025. on uzima kao model anarhično apokaliptične stripove srpsko-francuskog crtača Enkija Bilala.

Na jednoj strani frustracija se uočava u turbulencijama povodom negativne američke percepcije i ocene filma Dara iz Jasenovca.

Američke reakcije u velikoj meri liče na jedan događaj s početak Drugog svetskog rata, kojem je tema bila ista kao na ovogodišnjem filmskom platnu, ali politički i istorijski bile su dalekosežnije.

Reč je o američkom neprihvatanju Dankelmanovog memoranduma, tačnije, nizu dokumenata koje je nemačkom vojnom zapovedniku Srbije, generalu Hajnrihu fon Dankelmanu, poslao vikar patrijarha SPC i episkop budimski, Valerijan, tražeči pomoć okupacionih vlasti u zaustavljanju ustaških zločina protiv Srba u NDH.

Ovaj memorandum bio je povod za pucanje srpsko-hrvatske koalicije u izbegličkoj vladi u Londonu, a od tada ionako tanušno međusobno poverenje Srba i Hrvata nikad više nije obnovljeno u monarhističkim i građanskim krugovima.

U Americi je, nakon objavljivanja memoranduma u Amerikanskom Srbobranu, uz pomoć braće Dučić, Jovana i Mihaila, i ambasadora Konstantina Fotića, sve urađeno da se spreči eskalacija srpsko-hrvatskog sukoba na američkom tlu u vreme kad se tražilo nacionalno jedinstvo.

Bio je to jedan od razloga zašto su Amerikanci prihvatili i podržali komuniste kad se postavilo to pitanje.

Aktualna debata i dalje pripada miljeu evropskih sukoba na američkom, ali i na evropskom tlu.

Iza nje je i dalje delimično odbijanje nacionalizma i nacionalnih istorija kao antiameričkih anomalija koje treba da budu dezavuisane iz melting pot obrasca, a koje su pojačane i novijim događajima, izoštrenim američkim unutrašnjim suprotnostima i verovanjem kod jednog dela američke nomenklature da će se ubrzo vratiti stari, dobri dani, što se najverovatnije neće dogoditi.

Dominantna evropska kultura straha i anksioznosti pojačala se konfuznom reakcijom na snabdevanje vakcinama protiv korone i ukupnim procesom vakcinacije.

To nije umanjilo nagon za otporom prema osećanju nade, dakle prema Kini.

Snabdevanje vakcinama, nažalost, postalo je geopolitičko pitanje, pa su drugi interesi prioritetniji od zdravlja ljudi.

Opšti trend neposredno posle Drugog svetskog rata bio je globalna borba za zdravlje, iskorenjivanje bolesti i masovne vakcinacije.

Od sredine 1970-ih dolazi do snažnog talasa komercijalizacije zdravstva, pojave paralelnih sistema nevladinih organizacija, rasta apetita farmaceutskih giganata za enormnim zaradama, što je sve gotovo marginalizovalo globalnu saradnju i koordinaciju.

Kad je Tramp izveo SAD iz Svetske zdravstvene organizacije zbog prokineskih stavova, univerzalni zdravstveni sistem bio je klinički mrtav.

Prošle nedelje, novi državni sekretar Entoni Blinken, uz povratak SAD u SZO, najavio je 200 miliona dolara pomoći za istraživanja i borbu protiv korone.

U takvoj atmosferi, čak i asocijacije koje snažno naglašavaju međusobnu solidarnost, prelaze na takmičarsku frazeologiju.

Tako je nemački državni sekretar za Evropu, Mihael Rot, stavio na znanje koliko se brine zbog prodora kineske i ruske vakcine na Zapadni Balkan.

Zbog toga je zatražio od EU znake solidarnosti sa ovim regionom.

„Mi previše olakšavamo Kini i Rusiji da kao snabdevači vakcinama, ostvare geopolitički profit“, naveo je nemački državni sekretar.

On je zatražio da EU što pre isporuči vakcine zemljama ZB.

„Ljudi u regionu moraju da osete da ih nismo ostavili same“, rekao je.

A, reagovao je na intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Bildu, u kojem je rekao da je EU Srbiji mnogo obećala, ali je brzo bilo jasno da će biti mnogo problema da se dobiju vakcine, zbog čega se Srbija okrenula Kini, Rusiji, UAE i Velikoj Britaniji.

Srbija je zasad regionalni imunološki hegemon. Kao ni u jednoj drugoj zemlji ZB, vakcinisano je dosad milion ljudi.

To nije ostalo neprimećeno.

Odgovori se ne nalaze u nekoj posebnoj kvalifikaciji Srbije, nego u činjenici da ona nije sledila EU, niti se oslanjala na njena obećanja. Iz Brisela je još 19. novembra poručeno da EU ima na umu i potrebe ZB kad bude počela sa distribucija vakcine protiv korona virusa.

Srbiji, kao kandidatkinji za članstvo u EU, poručeno je da treba da se u svim segmentima pregovaračkih poglavlja, pa i zdravstvenom i spoljnopolitičkom usaglasi sa EU.

Zbog toga, strategija vakcinacije EU, čak i na ZB, zabrinjava i dovodi do ljutnje.

Evropska komisija je već nedeljama meta oštrih kritika zbog strategije naručivanja vakcina, kašnjenja njihovih isporuka i opšteg programa imunizacije, gde je više kočnica, nego neophodan instrument podrške i pomoći.

Članice i susedne zemlje okreću se radije Rusiji ili Kini.

Mađarska je prekršila evropsku disciplinu, naručivši dva miliona ruskih vakcina, a očekuje više miliona kineskih.

Ako bi Mađarska nabavila kinesku vakcinu, postala bi prva članica EU koja bi odobrila upotrebu te vakcine.

Mađarska je uredbom dopustila kupovinu vakcina izvan centralizovanog sistema EU pošto je njen šef diplomatije rekao da je evropski sistem nabavke skandalozno spor.

EU je saopštla da Mađarska to čini na svoju odgovornost.

Hrvatska je pregovarala s Rusijom o snabdevanju vakcinama, ali je odustala kako je saopštio premijer Plenković, jer vakcina još nije registrovana u EU.

Drugačije misli predsednik Zoran Milanović koji kaže da bi, ukoliko bude potrebno, kupio vakcine i od čečenske mafije, ukoliko to reševa probleme.

I pored snažnog zalaganja slovačkog premijera Igora Matoviča da se naruči ruska vakcina, najmanja od četiri vladajuće koalicione partije stavila je veto.

Pošto je Upravni sud oborio odluku holandske vlade o zabrani izlaska i policijskom satu u večernjim satima, koalicija premijera Marka Rutea bori se da usvoji odluku parlamenta i očuva svoju većinu uz snažne proteste stanovništva jer ova zabrana se primenjuje od sredine januara, sa ambicijom da traje do sredine marta.

U francuskoj je potvrđeno da 36 odsto svih zaraženih pripada britanskoj varijanti korone, dok je pre mesec dana njen udeo bio tek jedan odsto.

Nemačka je tek neki dan vakcinisala svog prvog poslanika, takođe nekadašnjeg predsednika Bundestaga, Hermana Solmsa.

Predsednik Štajnmajer i kancelarka Merkel najavili su da će se i oni uskoro vakcinisati. Astra Zeneka garantuje da njena vakcina „štiti skoro 100 odsto od teškog obolevanja“.

A ko u Berlinu odbije ovaj tip vakcine, moraće da čeka na red za drugu vrstu.

Većina Nemaca zbg toga ne planira nikakvo putovanje u inostranstvo za prolećni ili letnji odmor.

Predsednik Bajerna, Markus Zeder, izjasnio se protiv vakcinisanja sportista, zbog manjka vakcina.

Predsednica Evropske komisije Ursula van der Lajen najavila je da će sledeće nedelje predstaviti nove predloge za borbu protiv korone.

Među njima posebno mesto imaće program istraživanja mutacija virusa, kome je cilj da udruži laboratorije, zdravstvene ustanove i naučnike u razvoju vakcine koja će biti efikasna i protiv izmenjenih virusa.

Uz nove predloge za biološku odbranu predviđa se i obrazovanje nove institucije čiji bi zadatak bio da deluju u slučaju hitnih zdravstvenih problema i širih opasnosti.

Ona bi trebalo da omogući bolju saradnju zemalja članica, javnog i privatnog sektora zdravstvene zaštite.

Za ukupnu sliku na ZB posebno je važno da je od 14. januara počeo da funkcioniše takozvani mini-šengen režim u kome građani šest država na ZB (Srbija, Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Albanija i Bugarska) mogu da prelaze granice bez PCR testa.

Takva migracija ljudi ohrabriće i podstaći regionalne ekonomije i regionalnu komunikaciju.

Zbog toga je izuzetno značajno da vakcinaciju protiv korone u što kraćem periodu započnu i države koje još nisu dobile nijednu vakcinu poput BiH ili Crne Gore.

Regionalna solidarnost, značajna je, ma kako bila numerički simbolična.

Na Bliskom Istoku, Izrael je izjavio da je spreman da pošalje 5.000 vakcina na palestinske teritorije, ukoliko palestinske vlasti to zatraže.

Palestinci su jasno rekli da to ne žele. Emotivni faktori su nekad jači za odbijanje saradnje, čak i kad je ona u obostranom interesu.

Srbija je prvo ustupila 5.000 Sputnjikovih vakcina Republici Srpskoj, ali pošto je uvoz vakcina iz Srbije zabranje u BiH, lekari iz Banjaluke dolaze u Beograd na vakcinaciju.

Predsednica Vlade Srbije pomaganjem vakcinama Crnoj Gori želi da otvori novo poglavlje.

Posle 4.800 od ukupno 8.000 fajzerovih vakcina pomoći iz Srbije, počela je vakcinacija u Severnoj Makedoniji, koja je javno saopštila da se zalaže za multilateralni pristup problemu vakcinacije stanovništva.

Za ovaj potez Zoran Zaev poklonio je predsedniku Srbije ikonu Svetog Pantelije koji je ceo život proveo u lečenju i zbrinjavanju bolesnih.

Srbija je krajem januara najavila vakcinaciju na severu Kosova, a da o tome nije obavestila Prištinu, što je dovelo do spora.

Tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti rekao je da je vakcina stigla ilegalno i najavio istragu o tome.

Albanija je još u septembru potpisala sporazum o ulasku u Covax program, a dosad je dobila tek negde oko 900 doza.

Obećanje je da će prvi kontingent vakcina protiv korona virusa iz programa Covax na Kosovo stići tokom februara.

Jedino se razgovaralo sa Astra Zenekom i Fajzerom u snabdevanju vakcinom.

Svetski lideri, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, kineskog lidera Si Đinpinga i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, ističu da su vakcine globalno javno dobro, odnosno resurs koji bi trebalo da bude na raspolaganju svima.

Menadžeri Covax sistema, preko koga vakcina treba da postane javno dobro, najavili su februar kao mesec kad će početi isporuka vakcina, a da bi do kraja 2021. trebalo da se dostavi 2,3 milijarde vakcina.

„Na ovaj način demonstrirala bi se snaga mulitilateralizma, jer ovaj virus ne može da se pobedi bez jedinstva i solidarnosti“, najavio je direktor Gavija, Set Berkli.

close
Balkanska geopolitika saosećanja 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.