Foto: Zoran CiricČetvrtak, 4. avgust – Rađa se šesti teatarski festival (Čežnja za utopijom) u okviru Nisville Jazz festivala, koji se evo od 1995. dešava u Nišu na jugu Srbije.
Nemoj samo prerano da ostanem bez glasa – zbog previše priča i najava i intervjua, a i od prašine na otvorenim prostorima.
Juče su stigli prvi gosti – Teatar Mimart iz Beograda, i krenuli sa radionicama na lokalu čije će materijale priključiti svojoj predstavi kao paradu od Jazz muzeja do Amfiteatra na Nišavi.
Proveravamo sve i polako osvajamo grad. Dozvola za korišćenje Oficirskog doma (garderobe, prostor za odlaganje opreme, toaleti) još nije stigla kod njih, a mi je imamo u kancelariji – loša komunikacija onih koji daju dozvole i njihovi zaposleni.
Reče mi juče Ivan Blagojević, direktor i osnivač sad već Nisville festivala festivala: „Doneli su frižidere i vodu, samo se nisu setili da uključe u struju, dobro da sve proveravam, pa sam uključio!“
Smejemo se.
A tehnika?
Neću toliko da brinem oko toga, tehnika je biser ovog festivala, super profesionalci – Bane, Vladan, Nemanja, Dejan, Rade, Žika i nekog sam sigurno zaboravila, izvinjavam se.
Da pogledam ja i horoskop: „Neke potresaju spoljašnje situacije i odnosi, neke unutrašnji zemljotresi, a neki od nas su cool & jazz“.
Uf, nadam se da za festival i mene važi ovo poslednje
Petak, 5. avgust
Krećemo sa programima večeras u 19, već je ludnica a tek je 8 sati, zvone telefoni, čitam sms, vajber, votsap, instagram… poruke, sve mi se izmešalo, ko šta beše koristi?
Dobila sam informacije o sinoćnoj probi svetla i tona za dve predstave koje se igraju večeras na Amfiteatru.
A, imamo i jedno iznenađenje i dopunu festivala.
Predstavu viška, neplanirano, dobismo predstavu fizičkog teatra.
Izvode je organizatori, tehnika i volontera Nisville Jazz teatarskog festivala, zove se Šetajući pod. (Pojašnjenje: festivalu su potrebna dva baletska poda – po jedan za svaku scenu. Večeras nam za predstave treba na jednom mestu, ali u 23 počinje proba na drugom, A, kad se sutra odigra ta predstava, odmah po završetku, brzo treba da se vrati na Amfiteatar za noćnu probu Francuske predstave.)
Sve odmah i sad – da ne zamaramo umetnike i tehniku.
Igramo i večeras i sutra predstavu Šetajući pod. Radnja drame uglavnom nošenje uz uzdahe, usklike i po neku psovku.
Jer, pozorište iz Niša nije htelo da nam pozajmi baletski pod, tražili su za isti 2.000 evra – za četiri dana!!!
Nemamo i ne možemo da ga iznajmimo, drugi i jedini baletski pod u Nišu je iz SKC, daju nam ga – imamo jedan!
Uobičajen je ludi tempo prvog dana festivala, mnogo novinara, TV ekipa…
Sedma sila zdušno prati teatarski Nisville i svi su mediji tu.
Stiže i žiri: Nataša Gvozdenović i Igor Burić, pozorišni kritičari iz Novog Sada.
Na vezi sam sa predsednicom žirija, Džoslin Puk, čuvena kompozitorka iz Londona upravo je sletela.
Subota, 6. avgust
Sinoć je planirani program išao kako treba, sem 40 celzijusovih na scenama, u sali za izložbu i film verovatno 44, a klime ne rade u galerijskom prostoru Oficirskog, skoro je renoviran. (Pitanje za gradske oce: Zašto? Oficirski Dom je u 19. veku prvo bio kafana, potom oficirska menza, u Prvom svetskom ratu centar diplomatije, tu je stigla i depeša o atentatu na prestolonaslednika Ferdinada i početku Velikog rata, pa zapuštena zgrada, a sad je zaštićeni objekat namenjen kulturi.)
Videćemo izložbu Kadar L. Antonović, film Sve(t) je na leđima žene u produkciji niške Nove mreže, i razgovarati sa glumicom Mirjanom Karanović, dve predstave, jedna Mimarta, druga Kon-tra tetra.
A onda noćne probe, uvek se bojim tih proba predstave za sledeći dan.
Kad se svi programi završe naša tehnička ekipa ostaje da radi do zore.
Tehnika na Amfiu sinoć nije imala problema za večerašnju predstavu Crnila Remix u izvođenju MKC iz Makedonije.
Proba predstave Pesak iz Bugarske, kako li je bilo?
Tehnika se sinoć mučila na novootvorenoj sceni kod Beogradske tvrđave, jer je struja stalno iskakala zbog loše povezanih kandelabra u parku, jedan osigurač je ispao pa nije bilo struje od 220 volti nego manje, i dobro da nam nisu izgorele miksete.
Obilazila sam sinoć obe scene zbog baletskog poda, nisam očekivala ovo sa strujom.
Sve je rešeno jutros – nažalost Bugarska trupa koja je sinoć trebala da proba moraće to po vrelom popodnevnom suncu danas.
Na kraju dana obe predstave odigrane uspešno, a u 23 kreću probe za sledeći dan!
Zovem Ivana, jer sad uopšte nemamo struju u delu parka Tvrđave gde DAH teatar sutra treba da igra predstavu Drveće pleše – treba dovući struju sa glavne bine…
Rešeno!
Kasno noćas stižu Francuzi za drugu probu i drugi prostor.
Volonteri i tehnika pomažu da se istovare, slučajno je ispala neka šipka i polomila štop-svetlo na njihovim kolima – to je deo pakovanja i raspakivanja pozorišne trupe.
Proba ide kao sat.
Nedelja, 7. avgust
Još jedna sabotaža iz gradskih institucija – Parking servis odneo vozilo gostiju iz Švajcarske.
Sinoć su stigli, pitali gde da parkiraju, mi im rekli – slobodno ovde oko Oficirskog, to je tokom festivala naš parking, imamo dozvolu…
Taksijem sa kolegom iz Švajcarske odlazimo po kola, u rukama imam rešenje o dozvoli za parkiranje koju su gradski oci izdali i čvrsto verujem da je došlo do zabune, problem ne rešavamo, nedelja je, a i godišnji odmori i ne mogu da se kontaktiraju direktori i zamenici.
Zaključujem: same institucije i zaposlenici međusobno ne komuniciraju ili je ovo IPAK sabotaža – institucija grada Niša kontra našem svetski poznatom Nisvillu.
Nećemo da platimo jer nije pošteno, a rešenje imamo. Sramota me je! Pravim šale sa Švajcarcem i pričam o egzotici Balkana…
Vodim žiri do Niške Banje, da ljudi vide nešto van Niša, udahnu neki malo svežiji vazduh, htela sam da im pokažem i malu scenu kod starog kupatila uz borove.
Prošle godine je to bilo u raspadnutom stanju, međutim promena – potpuno sređena scena, fantastična za solo predstave i koncerte, a stara kupatila okrečena i pretvorena u savremene spa centre. Divno!
Pozitivan stav zove pozitivnu situaciju. Oni ostaju duže, ja se vraćam u Niš.
Danas su tu, sem Švajcaraca i Francuzi i Dahovci – igraju večeras, čekamo da stignu Cirk teatar iz Zagreba i ogromnu grupu umetnika velike koprodukcije LaMama iz Njujorka, koja je kao nosilac projekta Balkan Bordello, rađen sa Qendra Mediom, Ateljeom 212 i asocijacijom Moj Balkan.
Delimo se u mnogo timova, deo volontera odlazi na scenu gde je DAH teatar, deo sa Francuskom trupom na Amfi, ja sa volonterkom i paketićima poklonima (programi, majice i šeširić Nisvilla) čekam deo ekipe Balkan Bordello koji stižu autobusom.
Sve vreme gledam u vremensku prognozu na telefonu i u crno-crncijato nebo.
Negde ozbiljno pada kiša, valjda neće i ovde u centru. Svi me ptaju: da’l će kiša?
Kažem: Nadam se da ne, ali kad me to 17. osoba pita, brecnem se: „Ne znam ljudi, nisam Kamenko Katić“…
Krećemo sa francuskom predstavom tačno na vreme da preteknemo kišu ako može.
Selimo se na Green stejdž – deo u Tvrđavi sa drvećem i kamenim zidom.
Ponedeljak, 8. avgust
Sinoć je prva proba bila samo od 22 do 24 sata, a druga se nije ni dogodila jer je opet bilo problema sa strujom kod BGD kapije – uradili smo sve što smo mogli tokom noći, a danas ćemo što bi smo rekli doraditi.
Ne znam zašto je prva proba išla tako kuso kad je njihovom organizatoru rečeno da se ovde radi noću – predpostavljam da je organizator neiskusan u pozorištu i letnjim festivalima, pa umesto da probaju po hladovini traže za sutra u podne tonsku i u 17 sati tehničku. Popadaće na ovom suncu – bespotrebno mučenje naše tehnike.
Utorak, 9. avgust
Balkan Bordello gledala sam 2021. u Ateljeu 212.
Tekst je pisao Jeton Neziraj koga znam dugo.
U našem svetu red je da kolegi koga znaš posle predstave, a pogotovu ako ti se dopala predstava, čestitaš. Bila sam duboko dirnuta predstavom, nisam imala snage da odem u pozorišni bife i čestitam.
Poslala sam mu poruku i zahvalila na predstavi i odmah, u okviru tog istog sms, pozvala da igraju kod nas 2022.
Juče sam, na konferenciji za medije, prvi put čula od Svetozara Cvetkovića da je moj poziv da dođu na Nisville bio inicijacija za ovu turneju.
Ponosna sam. Predstava Obaveza zagrebačkog Cirk teatra igra poslednja da bi za 2023. prizvala fantaziju koju i sama nosi.
Gledajući je osećala sam da stavljamo srećnu tačku na veoma tešku godinu u kulturi uopšte, posebno za teatar i festival.
Autorka je umetnička direktorka i selektorka Internacionalnog Nisville Jazz teatarskog festivala 2022.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
