Dnevnik sa protesta

Već nekoliko dana ljudi se okupljaju redovno u 18 časova ispred Skupštine, i oko 19 časova kreću u dvočasovne šetnje po gradu. Obilaze se „prorežimski“ mediji – Informer, Politika, RTS – zgrada vlade, pa preko Slavije i Ulicom kralja Milana nazad do Skupštine. Ipak, ruta je danas bila drugačija – išlo se od Skupštine Bulevarom kralja Aleksandra do spomenika Vuku Karadžića, i onda Ulicom 27. marta do Takovske, pa onda RTS, Vlada, Slavija i nazad do Skupštine. Čuo sam, s obzirom da je ista ruta bila i prethodnog dana, da se neki ljudi pitaju zašto se šeta tu „gde nema nijedna bitna institucija“ (ne računajući mnoge fakultete koji se nalaze oko Vuka). Mislim da sam čuo da je to bio i argument Teše Tešanovića, koji je to hteo da prikaže kao primer vučićevsko-marksističkog preuzimanja protesta sa ciljem njegovog razvodnjavanja. Ipak, meni je drago što ponekada promenimo rutu. Mislim da je za ljude koji žive u zgradama dosta interesantno kada im ispod prozora prođe masa ljudi koja skandira antirežimske poruke, i može ih učiniti da se osete uključenim. U tom smislu mi je jedan drug i predlagao da se povorka svaki dan zaputi ka drugom delu grada.

Na samoj povorci je kroz sve ove dane zanimljivo pratiti dinamiku šta se skandira. U javnosti ili na društvenim mrežama, često su se mogle čuti priče o generacijskom sukobu u vezi sa glasanjem – te su penzioneri ti koji koče omladinu svojim odabirom loših kandidata. Mislim da svakako nije tako jednostavno, i zato mi je bilo jako drago što je na današnjem protestu moglo da se čuje skandiranje „vrati babi penziju“. Nadam se da će se to pokretati i u narednim danima. Mislim da je bitno oko ovog protesta što je tako otvoren za prikupljanje problema sa kojima se različiti ljudi susreću u životu u ovoj zemlji, a koji idu mnogo dublje od problema sa izborima. U tom smeru isto ide i inicijativa da se protest u subotu spoji sa vojnim i policijskim sindikatom koji će protestovati ispred Vlade. Tako je i bilo izvikano na kraju – subota u 12. Napravljen je isto event na kome je to pisalo. Dakle, vidi se da postoji neka organizacija koja u nekoj meri usmerava protest.

Subota, 08. april

Oko podneva su ljudi krenuli da se okupljaju kod vlade. Dominirale su zastave vojnog i policijskog sindikata, ali su tu bili i transparenti prisutni prethodnih dana. Ti sindikati su doneli ozvučenje i održavali govore, usmeravali masu i u svemu je delovalo kao da su preuzeli za taj dan vođstvo nad protestom. Ono što je meni lično utisak dana, jeste poruka jednog od sindikalnih govornika: „Sindikati se uvek bave politikom“. Nadam se da je ovo nekakav korak ka tom razbijanju straha od politike, ne u smislu stranačke karijere, već u smislu imanja stava o političkim pitanjima i uzimanja učešća u političkim diskusijama u zemlji. Nadam se da je to korak ka stvaranju klime u kojoj je normalno da se ljudi organizuju oko rešavanja pitanja koja ih pogađaju, kako na lokalu, tako i šire. Uostalom, nadam se da ovaj protest ima takav efekat.

Posle govora, povorka se polako uputila ka palati Srbija (ex SIV). Jedno vreme sam išao sa transparentom „Vučić vlada, avion pada“. Jedan stariji čovek koji je išao na čelu sindikalne povorke, skrenuo mi je pažnju da taj transparent nije na mestu jer pad aviona nema veze sa Vučićem. Smatrao sam da je u pravu, tako da sam skinuo papir sa tim natpisom i nastavio da mašem parčetom plastike za koji je bio prikačen. Ponovo sam se javio čoveku i pokazao sam mu da ga više ne nosim. Želeo sam da vidi da se stvari mogu rešavati razumnim razgovorom. Kod SIV-a je pušteno još nekoliko pesama, održan poneki govor, i skup se polako krenuo osipati. Za većinu prisutnih protest je time bio završen. Ipak, jedna grupa je dospela do Skupštine, gde je standardno „izvikan“ termin sledećeg okupljanja: nedelja u 18.

Nedelja, 09. april

Posle skupa u subotu, koji je brojao više desetina hiljada ljudi, u nedelju je došlo dosta manje ljudi. Ipak, i taj broj je bio dovoljan da zakrči plato ispred skupštine. Tada je organizovano došla i grupa sa FDU-a koja je došla sa svojim transparentima na temu krize u kulturi i sa dobošarima. NJihova energija je dobro poslužila na početku, ali mi je delovalo i da su donekle uneli konfuziju, koja se najbolje videla kada su se stavili na čelo kolone i pokrenuli je ka Dečanskoj ulici, umesto ka Terazijama, što se standardizovalo kao ruta. To je bio dosta zabavan momenat jer je povorka iza transparenta „Dole diktatura“ odmah krenula ka Terazijama, tako da je trebalo obaviti ponovno spajanje dve kolone u jednu. FDU-ovci su sačekali malo, i preko Trga Nikole Pašića prešli u kolonu iza transparenta „Dole diktatura“ i od tada je povorka nastavila ujedinjena.

Sve se ređe čuju povici „Vučiću, pederu“ a sve češće „Vučiću, lopove“. To mi se isto dopada, jer mislim da je potrebno gađati tu vezu vlasti sa bogaćenjem pojedinaca koji su joj bliski, umesto povezivanja vlasti sa jednom ipak nepotrebno prokazivanom skupinom.

Interesantno je kako je u različitim delovima povorke dosta drugačija atmosfera, i kako se mogu videti ljudi iz različitih socijalnih miljea. Dok su bliže čelu povorke prisutniji momci koji unose stadionsku atmosferu, već nekoliko redova iza može se videti mnogo veći broj ljudi za koje pretpostavljam da su bliskiji definiciji „hipstera“ ili kojekakvih radnika u kulturnoj industriji i slično. Pri kraju kolone je uglavnom atmosfera mirnija, tu ima i više roditelja sa decom i penzionera. Skandiranja nisu usaglašena kroz celu kolonu, tako da se često ukrštaju i završavaju u nejasnoj buci. Možda sam lično umoran, a možda zapravo osećam zamor u masi. Još jedan moj drug ima isti utisak kao ja. U toku protesta izašla je vest da su organizatori protesta izašli sa zahtevima. Ne znam ko ih je objavio, i u neznanju čekam sledeći dan.

Ponedeljak, 10. april

U ponedeljak je energija bila mnogo bolja, iako je broj ljudi nastavio lagano da opada. Kada sam se popeo na Skupštinu na kraju protesta tog dana, prvi put sam video da se na kraju šetnje nije ostalo više od tri hiljade ljudi, što je najmanje što sam video do tada. Interesantno je da se dobošari nisu pojavili, što znači da su ljudi morali isključivo da se deru da bi povorka dobila na buci. U međuvremenu su se pojavili i transparenti sa drugim zahtevima, koji su širi od onih koji su se pojavili u nedelju, i profilišu protest kao pobunu usled uskraćenih političkih i medijskih sloboda, ali i teškog socioekonomskog stanja u državi. Ti zahtevi su u skladu sa nekim objavama koje su stizale iz Novog Sada u prethodnim danima. Ipak, ne deluje da ljudima na samom protestu išta smeta. Sutra je protest zakazan za ispred vlade, da bi se udružio sa protestom radnika i radnica IMT-a.

Utorak, 11. april

Dobošara opet nije bilo. Osim radnika i radnica IMT-a, na protestu su i članovi organizacije Studentski front, i sindikat „Sloga“. Zbog njihove retorike delovalo mi je da su ljudi malo u čudu šta se ovde dešava i ko to sve preuzima, ali ipak uprkos tome šetnja se odvija nesmetano. Ispred povorke idu i kola sa razglasom, i svi sarađuju u održavanju povorke. Tu je ispred Veselinović iz Sloge, daje neke izjave. Ovo me podseća na subotu kada su se na čelo povorke stavili vojni i policijski sindikat, i deluje kao da se svi ponašaju kao da su svi ti ljudi došli na njihov poziv, a ne zato što je u gradu redovan protest svih zainteresovanih (uglavnom) od 18 h. Prema tome, mislim da će se desiti slična situacija kao sa vojnim i policijskim sindikatom, a to je da se neće pojaviti narednog dana. Osim toga, govornici ispred Sloge su se zahvalili i nekim marksističkim organizacijama, što je bilo dosta komično, mada je verovatno i naljutilo neke ljude koji ili i dalje ne bi da se politički profilišu, ili ne bi da se profilišu u tom ideološkom smeru. U tom smislu ostaje napetost na šta će da liči naredni dan, da li će neki sukobi između desničara i levičara da eskaliraju…

Sreda, 12. april

Nije bilo nikakve eskalacije. U 18 h ispred Skupštine bilo je jako malo ljudi. Klonuo sam duhom, i pomislio da je protest gotov. Ipak, kada je započeta šetnja, opet se skupilo nekoliko hiljada ljudi, dovoljno da se pošalje poruka o istrajnosti. Na čelu je bio samo jedan dobošar, i napred su išla kola sa razglasom koja su povremeno puštala muziku. Protest je dosta moćan u svojoj neprofilisanosti, neuhvatljiv je. Ipak, jasno je da se neka koordinacija dešava, ali i da je dosta rasparčana, jer je to jasno već nedelju dana, bez nekih posebnih pomaka. Povremeno se izbace neki zahtevi, postoje saopštenja i demanti različitih natpisa u medijima. Na terenu se standardizovala ekipa koja održava red na čelu kolone. Ipak, deluje mi da ništa od toga nije vođstvo, već da postoji gomila grupacija koje se cimaju u skladu sa sopstvenim umećima i interesovanjima. Šta će da proistekne iz svega toga, i dalje je nejasno.

Inače, u toku protesta je na stranici „Protiv diktature“ na Fejsbuku postavljeno glasanje da li da se protesti obustave za uskršnje praznike, a na kraju protesta je ta pauza predložena i izvikana. Ipak, kasnije u toku noći, na internetu se desila snažna kritika te odluke, tako da će i u četvrtak da bude protest. U toj atmosferi završavam i sređivanje ovog dnevnika, koji šaljem nešto pre protesta u četvrtak. Izgleda da u osnovi, o protestu zaista odlučuju oni koji u njemu učestvuju. Za ovdašnje prilike, dosta nesvakidašnja pojava.

Autor je antropolog iz Beograda