Ovo je najbolji Žižek, onaj Žižek koji pojmu i filozofskom izvođenju prilazi s punom ozbiljnošću, a da, istovremeno, ostaje duhovit, žovijalan, razigran – ocenjuje Ivan Milenković novu knjigu Slavoja Žižeka Kao lopov u noći (Kako misliti kapital), koja se nedavno pojavila u izdanju Akademske knjige, u prevodu sa slovenačkog Darka Ilina.
Pojam viška poslužiće mu da nas provede kroz složene Marksove konstrukcije (višak vrednosti, višak rada) i Lakanove jezičke vratolomije (višak zadovoljstva, višak znanja), uz asistiranje Hegela, Junga i Frojda.
Pojam fantazma povezaće s logikom rada i paradoksalnim zahtevima savremene kulture, dok će ono nesvesno da zahvati – nimalo očekivano – hegelovskom spekulacijom (što je slično pokušaju da supu zahvati viljuškom, ali Žižeku to, jednostavno, polazi za rukom).
Zbog toga prelaz na spekulativni kapital izgleda u ovoj knjizi tako prirodan i samorazumljiv, osim što to nije.
I, naravno, film kao opsesija slovenačkog filozofa.
Analiza filma Biti ili ne biti Ernsta Lubiča nije samo urnebesni završetak jednog zahtevnog filozofskog teksta, već i posveta onom filozofskom gestu koji zna da je igra moguća samo ako joj se priđe s najvećom mogućom ozbiljnošću – dodaje Milenković.
Slavoj Žižek (Ljubljana, 1949) jedan je od najpoznatijih živih svetskih filozofa, najveći pečat njegovom delu daje izvorna kombinacija filozofije i psihoanalize.
Područja njegovog istraživačkog rada su psihoanaliza, politička filozofija, nemačka klasična filozofija i religija.
Jedan je od najpromoćurnijih posmatrača postmoderne kulture, kako visoke tako i niske.
Celokupno Žižekovo delo može se podeliti u tri celine: teoretsko psihoanalitični spisi, spisi iz područja filozofije kulture i spisi iz područja politike i politikologije.
Knjizi Kao lopov u noći (Kako misliti kapital) prethodila je Kao lopov usred bela dana (Moć u doba postčovečanstva), koju je prošle godine objavila Laguna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
