Exit u dobrim pikselima

Petak, 5. jul

Dan mi je počeo sa vatrometom nad Petrovaradinskom tvrđavom! Kao i svake godine, tačno u ponoć, fotografisao sam vatromet tokom otvaranja 19. EXIT-a, mada, na kraju, nisam zadovoljan svojim radom. Imam i puno bolje urađenih fotki vatrometa.

Ali, boje vatrometa me podsećaju na par sati ranije odslušan i fotografisan nastup grupe MAC TIRE koji je otvorio ovogodišnji program na FUSION bini. Odlična svirka s puno energije, a na bini iza izvođača moje fotografije sa svirke ovog benda od jesenas iz CK 13. Retka prilika da fotkam svoje sopstvene radove. Inače, Mac Tire je pobedio na OPENS 2019 – Omladinska prestonica Evrope Novi Sad konkursu i tako su prvi put nastupali na EXIT-u.

Posle mi je Vuk Vukmanović rekao da Mac Tire i posle EXIT-a nastavlja festivalsku turneju i da 20. jula sviraju na MUNZIK FEST-u u Zemunu. Do ujutro smo se družili sa Firčijem (Ekatarina Velika, Luna i dr.), Maretom Vukmanovićem (Pekinška patka), Aleksandrom Reljićem (Generacija Bez Budućnosti) i Muminom (Love Hunters). Da je došao i Bale (Luna, La Strada i dr.) – bila bi čitava nekadašnja/sadašnja NS muzička scena sa nama.

Subota, 6. jul

Subotu, kao uostalom i svaki početak pohoda na Petrovaradinsku tvrđavu na EXIT festival, započinjem visinskim pripremama u kultnom klubu DUBLIN u podgrađu tvrđave, poznatom „Gradiću“. U haustoru poznati likovi sa neiscrpnim temama o izvođačima od sinoć i onima koji će večeras na bine EXIT-a, fudbalu, DANCE areni i imaginarnim odlascima na istu u zoru ili ove ili neke druge godine. Uvek se potkradu novi ljudi, kao grupa mladih Čileanaca koja je ovde pronašla smeštaj za svoje stvari za jednu noć boravka na najboljem festival u Evropi. Pozdrav sa prijateljima ispred VARADIN hostela, uz odsjaj mora i bljesak sunca nad ulazom u Boku, koja sledi. I onda, nakon Dublin-a, GORE, u osvajanje muzičke tvrđave.

Uz nasumičnu šetnju po sasvim slučajno odabranim izvođačima, pa kroz nezaobilazni rege pre spusta do ateljea. Opet se ispostavilo da druženje traje do rano jutarnjih svitajućih trenutaka sa ne tako nasumičnim posetiocima najmirnijeg dela tvrđave u ovim danima. Tu je i Draža Petrović sa ćerkom, svi smo se okupili nakon nastupa GRETE. Milan Rakić i Pera Bićanić sa svežim pričama iz bekstejdža EXPLOZIVA i MEJNA… A ja, tradicionalno već, pravim giros za sve nas.

Nedelja, 7. jul

OLUJA nad Novim Sadom je za kratko odložila početak poslednje večeri na EXITu, što nije sprečilo spretne momke da omoguće nastavak žestokih izvođenja na EXPLOZIVU. Sve je ipak pod kontrolom, program počinje kako bi se ispoštovali svi najavljeni izvođači. Iris mi izvlači foto opremu iz ateljea gde sam je prethodno jutro ostavio. Pogledom sam okrznuo FUSION gde se završavao nastup netipičnih tamburaša. I onda polako dole… Grad izgleda totalno nadrealno dok se „spuštam“ sa tvrđave. Još jedan EXIT je za nama. A sledeći je jubilarni, 20. po redu. Znači, već dve decenije mi ovako počinje juli. Žestoko.

Ponedeljak, 8. jul

Ceo dan u oporavku. Nisam izlazio iz dvorišta. Svake EXIT godine, ponedeljak nakon festivala je dan za punjenje baterija. Ne progovaram, što u stvari i nije teško. Sabiram utiske, po malo prebacujem fotografije na računar, brišem neuspele uspomene. One dobre čuvam, možda ih nekad objavim.

Utorak, 9. jul

I već je utorak. Nove radne pobede. Razmena doživljaja od prethodnih dana i nedelja sa kolegama na poslu. Novi upiti i njihova rešenja. EXIT polako bledi, jedino ga ima na onim sačuvanim dobrim pikselima. Vraćam se u redovno stanje.

Sreda, 10. jul

Svako novo jutro započinjem druženjem sa najboljim čovekovim prijateljem. Radost prvog pogleda na novi dan upotpunjuje besomučno trčanje dva psa po dvorištu do novog obroka. SREĆA. Pa prva kafa, još uvek je sve u tišini. Planovi za ovu nedelju su već uobličeni, OBAVEZNO prošetati do Dunavske ulice, u Muzej savremene umetnosti Vojvodine, na postavku izložbe fotografija BAROQUE UNDERGROUND Dragana Kurucića, o ljudima i zČetvrtak, 11. julgradama Petrovaradinskog Gradića i njihovim malim skrivenim pričama. Sada Te priče dobijaju novo lice šarenih boja.

Gradić se doteruje. Do kraja avgusta će i skele razmontirati, da Gradić ugosti ULIČNE SVIRAČE. Nova lica i novi zvuci. I neki novi dobri pikseli.

Četvrtak, 11. jul

Beograd, po ko zna koji put. Ali te razdaljine i nisu tako velike kao nekada. Dešavalo mi se da u jednom danu po dva puta pređem tih tričavih 80 kilometara, ali uz muziku i piksele, sve brže prođe, skoro da se i ne sećaš puta, samo ono između ostane. Već novi planovi za sutra, SUNSHINE će me obradovati novim nastupom, ovaj put uz još uvek visoki Dunav.

Autor je fotograf iz Novog Sada, predsednik Foto, kino i video saveza Vojvodine