Filozofija stoicizma je spoznala 400 godina pre Hrista, kakva se snaga ili razorne emocije iz njih mogu razviti. Perfekcija, shodno tome, ne treba da bude cilj stremljenja ljudi, već njihova delatna sposobnost.

Filozof Masimo Piljuči, u svojoj knjizi „Mudrost stoičara: Filozofsko uputstvo za burna vremena“, otkriva za našu epohu tu antičku umetnost smirenost, time što poučava kakao se i budućnost može uobličiti kroz pažljivost, ovde i sada. Autor je profesor filozofije na „Lehmann College der City University“ u Njujorku.

Težišta njegovog istraživanja su naučna teorija, evolucionarna biologija i stoicizam.

Autor u knjizi najpre pokazuje o čemu je reč u stoicizmu, konstatujući da vrlinu i izvrsnost ljudi u životu praktikuju u onoj meri u kojoj je svojim sposobnostima sami sebi dopuštaju. Značajno je pri tome da se pazi na moralnu dimenziju ljudskog delovanja. U praksi i svakodnevici stoicizam otelovljuje dinamičku kombinaciju između promišljanja teorijskih principa, lektire inspirirajućih tekstova, bavljenje meditacijom, povišenom pažnjom i drugim spiritualnim vežbama.

Jedna od najvažnijih prinicpa pri tome je razlika između onoga čime mi možemo da vladamo i onoga šta možemo da kontrolišemo, odnosno, naš napor da se koncentrišemo na prvo. Autor ističe, nasuprot opštem mišljenju, da je stoicizam u visokoj meri bio filozofija socijalnog angažmana, koja je pozivala na ljubav prema prirodi u čitavom čovečanstvu. Za Piljučija je stoicizam posebno atraktivan jer stoici prihvataju naučni princip univerzalnog kauzaliteta.

Generalno važi da je stoicizam započeo potragom sa srećnim i ispunjenim životom i da je takva potraga oduvek bila samorazumljiva.

Čitalac se, u okviru 14 poglavlja, približava stoičkom mišljenju i delanju. Pojedinačna poglavlja počinju mislima Epikteta. Gde su objašnjena načela stoicizma: Vrlina je najviše dobro – sve ostalo je indiferentno. Sledite prirodu. Dihotomija kontrole (praktične).

Mudrost, hrabrost, pravdoljubivost, uzdržanost. Nakon ovih eksplikacija sledi 12 vežbi – refleksija o nestalnosti stvari ili kako saosećati sa drugim ljudima. Stoici savetuju da prijatelje i poznanike treba dobro izabrati i humorom na uvrede uzvraćati. Važno je pri tome da se ne govori previše o sebi i treba se truditi da se ne sudi o drugima.

Živimo u vremenu kad ljudi postojano sude. Ritual „Palac gore i palac dole“ ne vodi ka zajedništvu, već ka nesuglasicama i razdoru u svetu, kaže autor.

Izvanredno vredna knjiga o drevnoj mudrosti za burna vremena, da parafraziramo njen podnaslov.

Povezani tekstovi