Kirka, besmrtnica koja je volela smrtnike 1

Početkom maja dve godine Laguna je objavila svetski bestseler američke književnice Medlin Miler Kirka, u prevodu Nevene Andrić.

Reč je o drugom romanu ove spisateljice koja je svetsku slavu i prestižnu Orindž nagradu za fikciju stekla 2012. prvencem Ahilova pesma.

Odmah po objavljivanju u SAD Kirka je postala roman broj jedan na top-listi Njujork tajmsa, a ubrzo je osvojila pregršt uglednih nagrada. Trenutno se radi na njenoj TV adaptaciji za mrežu HBO.

Medlin Miler (1978) rođena je u Bostonu. Imala je godinu dana kad se njena porodica preselila u Njujork.

Njeno odrastanje na Menhetnu, uz Homerove stihove i grčke mitove, koje joj je od pete godine majka čitala pre spavanja, kao i antičke zbirke Metropliten muzeja u obližnjem komšiluku, uz profesora latinskog u srednjoj školi u Filadelfiji, od kog je naučila straogrčki, bili su prirodan put ka studijama klačnih jezika.

Kasnije je u Čikagu izučavala društvene nauke i dramaturgiju, gde je posebno bavila prilagođavanjem klasičnih tekstova modernim formama.

Ona piše kratke priče i eseje, saradnica je Gardijana i Volstrit džornala. U svojim romanima, koji su prevedeni na 25 jezika širom sveta, oživela je Homerov svet Ilijade i Odiseje.

Njen prvenac Ahilova pesma, koji je pisala deset godina radeći paralelno kao predavač latinskog, grčkog i šekspirologije, inspirisan je Ilijadom i zapravo je neispričana ljubavna priča glavnog junaka i njegovog prijatalja Patrokla, jedne od mitskih žrtava Trojanskog rata.

U Kirki, u formi lične ispovesti u 27 poglavlja, Miler ispusuje život jedne od Homerovih junakinja iz Odiseje.

Čarobnica i nimfa Kirka je kći grčkog boga Sunca Helija i Okeanove ćerke Perse.

Nije se uklapala u standarde božanske lepote, pa je prognana da živi na krajnjem Istoku – na ostrvu Eji, gde stanuje Zora i gde se rađa Sunce.

Život provodi u palati za razbojem, baveći se travama i magijom.

Uz njene služavke jedini stanovnici Eje su vukovi i lavovi u koje je pretvorila ljude svojim moćima, zahvaljujući kojima i Odisejevi pratioci postaju svinje.

Njena i Odisejeva priča prepliću se i posle završetka njihove ljubavi i njegovog povratka na Itaku. Njihov sin Telegon oženiće se Odisejevom ženom Penelopom, a Kirka će se kasnije udati za Odisejevog i Penelopinog sina Telemaha.

Odisej nije jedini smrtnik kog je Kirka volela – zbog Glauka iz Antedona svoju suparnicu Skilu pretvorila je u morsko čudovište.

Kirkina sudbina odbačene besmrtnice, čija ličnost i moći zastrašuju muškarce, u rukopisu Medlin Miler spaja božanski Olimp i svet smrtnika koji ova čarobnica pokušava da spozna u potrazi za samom sobom, vlastitom porodicom i domom.

Nju svako životno iskustvo nanovo preobražava, preplićući u romanu njenu mitsku prirodu sa ljudskim obrisima. Ono što je posebna fascinacija u ovoj knjizi jeste magija pisanja Medlin Miler u kojoj mitološki svet i Homerovo doba postaju stvarnost u svakom detalju – od sveta trava i prirode do antičkih zanata.

Iako autorka svoje romane svrstava u žanr mitološkog realizma, pojedini književni kritičari u Kirki vide i feminističku interpretacija mita.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Kirka, besmrtnica koja je volela smrtnike”

  1. Od renesanse naovamo suprotno onome što je hteo Homer (on ih prikazuje kao suprotnosti) Cirka I Kalipsa postale su “žene predatori”. Odisej ima odnose sa dve „boginje“: 1) boginja-čarobnica Circa, 2) boginja-nifa Kalipsa. Kalipsa se može uzeti kao neko ko se zalagao za „seksualnu ravnopravnost“ polova, egocentrična je, dominantna, sebična…. Cicka čini sve da pomogne Odiseju…
    Bilo kako bilo – preporučujem da se ponuđeni roman čita uz božanstvenu muziku iz opere Aleksandra Skarlatija “Telemaco, ossia L’isola di Circe”. Kome je barok dalek I stran može da se zadovolji Glukovim “Telemahom” (nepravedno zapostavljena Glukova opera; premda je zajedno sa “Orfejem I Euridikom” zapravo njegova najuspelija opera).

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.