Kraj „Napuljskih priča“

Elena i Lila su sada u zrelim godinama i njihovi životi dolaze u fazu ozbiljnih raspleta. Elena se nakon udaje, rađanja deteta i književnog uspeha vratila u Napulj da bi bila sa čovekom koga je oduvek volela. Lila je u međuvremenu postala uspešna preduzetnica što je samo uvlači dublje u svet nepotizma, šovinizma i kriminala koji vladaju njenim delom grada. Iako je čitavog života pokušavala da ga izbegne, ona sada postaje nesporni lider u takvom okruženju i posle mnogo teških godina može da kaže da je konačno uspela.

Ne može se tačno reći ko je Elena Ferante, osoba koju književni kritičari s različitih strana sveta smatraju najznačajnijim savremenim italijanskim piscem. Ona je, i to je jedino pouzdano, autor knjiga koje potpisuje. Da li je reč o spisateljici, piscu ili grupi autora, teško je reći, budući da je identitet skriven.

Zato izdavač nudi malo toga o autorki: da je rođena 1943. u Napulju i da je majka. Sve ostalo su samo pretpostavke izvučene iz njenog dela. U retkim intervjuima posredstvom elektronske pošte, Elena Ferante govori o samoočuvanju i odsustvu želje da se prepusti novinarskim igrama jer one navode pisce da se ponašaju onako kako čitaoci od njih očekuju.

Prvi tom iz ciklusa „Moja genijalna prijateljica“ objavljen je 2011, godinu dana kasnije drugi, „Priča o novom prezimenu“, 2013. treći deo „Priča o onome koji beži i koji ostaje“ i naposletku, 2014, „Priča o izgubljenoj devojčici“. Magazin „Tajm“ uvrstio je 2016. Elenu Ferante među 100 najuticajnijih osoba na svetu.