Kutak za devetu umetnost 1

Adaptacija 15 SF romana i(li) novela Liju Cisina (Liu Cixin), u produkciji FT Culture iz Pekinga i pod uredničkom palicom Korin Bertran, inače urednice u francuskoj izdavačkoj kući Solej / Soleil, može se proglasiti jednim od najvećih projekata u istoriji kineskog stripa.

Projekat je započet unapred napravljenim dogovorima da se to objavi i u više zemalja u svetu.

Pored nekolicine kineskih strip autora, pozvan je internacionalni tim koji će se baviti adaptacijom, moglo bi se reći, stripska elita iz Evrope, Azije, Latinske i Severne Amerike.

Među njima su francuski scenarista Kristof Bek, koji, između ostalog, piše Konana za Glena / Glénat i Tarzana za Solej, i belgijski scenarista Silvan Runberg, koji piše stripsku adaptaciju Devojke s tetovažom zmaja (Stiga Larsona) za Dipi / Dupuis, Kokana za Solej i Čudensu ženu za Di-Si / DC.

U projektu učestvuju i francuska scenaristkinja Valeri Manzen, poznata po Biču Božijem (sa Aleksom Gajićem) za Solej, kao i američki crtač Dan Panosian, koji je za Marvel radio Hulka, Tora, Volverina, Ajron Mena…

Tu je, između ostalih, i španski crtač Ruben Peljehero, koji je postao poznat radeći Ditera Lampena, a danas crta obnovljenog Korta Maltezea (Huga Prata) za belgijski Kasterman / Casterman…

Jedini iz čitave Istočne Evrope koji su pozvani da se uključe u projekat bili su crtač iz Bosne i Hercegovine Milorad Vicanović Maza i scenarista iz Srbije Marko Stojanović, s tim što je Maza kao koloristu, naknadno, pozvao Desimira Miljića, koji mu boji Vundervafen za Solej.

Oni su bili zaduženi za adaptaciju novele Full Spectrum Barrage Jamming, o Trećem svetskom ratu koji spočinje napadom NATO na Rusiju.

„Naš strip je, na njegovu sreću a na nesreću svih nas, izuzetno aktuelan jer se bavi Trećim svetskim ratom, u kome su glavne uloge pripale Rusiji i NATO na tlu Rusije, gde NATO odlučuje da oružano pomogne jednu od strane u građanskom ratu. Zvuči poznato, zar ne? Zapravo, jedini naučnofantastični element u stripu je to što Rusi u priči imaju gigantsku svemirsku stanicu u Sunčevoj orbiti“, objašnjava za Danas Marko Stojanović.

On dodaje da im je rad na ovoj adaptaciji doneo jedinstveno iskustvo.

„Nešto što se sasvim razlikuje od rada za francuske ili američke izdavače, sa vrlo specifičnim izazovima, koji idu od toga da se sve mape u stripu brižljivo proveravaju, do toga da je nepoželjno pomenuti Hitlera, jer je komitet koji odobrava strip za štampu dao takvu sugestiju“, kaže on.

Inače, jedan od najvećih francuskih izdavača Delkur / Delcourt priprema čitavu kolekciju za objavljivanje, a strip adaptacija Stojanovića i Vicanovića ide u trećem od četiri kola (svako kolo ima po četiri knjige), i najavljena je za kraj ove ili početak sledeće goine u Francuskoj. Postoji i interesovanje jednog domaćeg izdavača, pa je skoro sasvim izvesno da će i domaći ljubitelji stripa moći da vide ono što su Maza, Desimir i Marko uspeli da urade, tamo preko Kineskog zida.

Prvi kineski dobitnik nagrade Hugo (Problem tri tela / The Three-Body Problem, 2015), Liju Cisin (1963), poznat je ovdašnjim ljubiteljima naučne fantastike po trilogiji Problem tri tela (Besede o Zemljinoj prošlosti, Mračna šuma i Kraj smrti) koju je, u prevodu Bojana Tarabića, objavila beogradska Laguna.

Naslovi

Adaptirani su Cisinovi naučnofantastični romani i(li) novele The Wandering Earth, The Village Teacher, Sea of Dreams, Yuanyuan’s Bubbles, For the Benefit of Mankind, The Circle, Butterfly, Devourer, Micro Era, Full Spectrum Barrage Jamming, The Mountain, Cannon Ball, Age of Angels, Time Migration, Ball Lighting Vol. 1 & 2.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.