Lutanje po "vizantijskoj" i "srednjovekovnoj" istoriji 1

Časni vitez Emar od Boa-Morija, u deset epizoda serijala Tornjevi Boa-Morija Hermana Ipena, pokušava da ostvari nemoguć zadatak – da jednog dana opet ugleda tornjeve svog zamka Boa-Morija, iz kog je proteran. I potpuno je posvećen tom cilju.

Ta odluka će ga osuditi na dugo putovanje, pravo srednjovekovno lutanje širom Evrope, pa sve do palestinske zemlje. Tokom tih putešestvija susretaće se sa mnogim iskušenjima i izazovima, stičući uvid u najveću ljudsku bedu i bol, ali i doživljavajući prelepa prijateljstva i ljubavi. Avantura ga, pritom, ni u jednom času ne zaobilazi.

A, nakon prvog (sa tri epizode), Čarobna knjiga je nedavno objavila i 2. i 3. tom ovog avanturističkog serijala, u kojima se nalazi još sedam celovitih priča (Rajnhart, Alda, Sigurd, Vilijam, Seldžuk, Haled i Olivje), koje će se završiti Emarovom smrću i krajem prvog ciklusa. Za prevod sa francuskog celokupnog serijala pobrinula se Bojana Janjušević.

„Pobeda, milostivi Emare! Pobedili smo! Zamak je naš!“

„Oli… ti si, Olivje?“

„Olivje.. za… zamak… reci mi… je li… lep…“

„Oh, jeste, milostivi! Video sam ga svojim očima! Najlepši je u celom hrišćanskom svetu!“

„Još je lepši nego vašim snovima“ On… milos…“

„Ne čuje te više, Olivje… Emara više nema.“

U sledećem kadru Ipen pokazuje tek rođeno muško dete (Emarova supruga Genijevra), dok se u poslednjem vidi štitonoša i verni prijatelje Olivje, koji nad mrtvim Emarom izgovara „Praštajte, milostivi, praštajte…“

U ove dve knjige, kao i u prvoj, izdavač je pridružio i bogat izbor lustracija, kao i završni deo teksta Ervina Rustemagića Slučaj Boa-Morija, u kome on objašnjava svoj doprinos realizaciji ovog serijala, „remek-dela istorijskog stripa, koje stoji naporedo sa slavnim Džeremajom, u kome do izražaja dolazi puna raskoš pripovedačkog i crtačkog talenta ovog franko-belgijskog umetnika, dok sa virtuoznom preciznošću pred čitaocima rekreira evropski srednji vek, pun prašine i krvi, surovosti i lepote“.

Još jedna istorijska saga, samo pomerena u dalju prošlost, 6. vek i Vizantijsko okruženje, pojavila se ovih dana.

Izdavačka kuća System Comics ponudila je dve epizode Kalokagartija (dobrolepota) scenariste Đorđa Milosavljevića i Milana Jovanovića. Reč je o „eskapističkoj avanturi“ u kojoj je ovaj dvojac početkom 1990-ih tražio „begstvo miz brutalne stvarnosti“ koja ih je okruživala. Ili, kako kaže Milosavljević, u njihovoj viziji kalokagartije i u istorji koju su pripovedački istraživali, tražili su moguće rešenje njihove sadašnjosti (opet sadržano u istoj toj reči). To su, nada se, i realizovali u prvoj epizodi Vetar u purpurna leđa.

Drugu epizodu – Vreli vetar Istoka, Jovanović je mnogo kasnije uradio sam, jer je Milosavljević pobegao u film.

„Prvu verziju priče koju imate u rukama nacrtao sam 1993 – imao sam tada 22 godine i internet još nije postojao, barem ne masovno u Srbiji“, obaveštava čitaoce Jovanović, dodajući da su nedostatak elektronski medija on i Milosavljević nadoknađivali entuzijazmom i mladalačkom strastvenošću.

A, osnovni cilj bio je da se suprotstave teškoj situaciji koja je njih i njihovu generaciju okruživala, dakle, ratovi, nemaština i devalvaija moralnih normi.

„Naslov Kalokagarti kovanica je vizantisjkih termina kalos i agatos – dobrota i lepota, i predstavlja viteški ideal, u izvesnom smislu pravoslavni ekvivalent bušido-kodeksa japanskih samuraja. Jasno je, dakle, da smo kroz našu priču i likove, tražili i pokušavali da predložimo vrednosti koje su nedostajale u vertlogu oko nas“, kaže Jovanović.

Izvorna crno-bela verzija Klokagartija objavljena je 1994, i bio je to prvi strip album nakon raspada Jugoslavije… Strip je objavljivan u Tronu (c-b varijanta) i u Politikinom zabavniku (kolorna)… Dvadeset godina kasnije dvojac je pripremio integralnu verziju za francuskog izdavača, a sada je to dostupno i na srpskom, zahvaljujući System Comicsu.