Ništa od zajedničkog borbenog aviona – problemi i sa tenkom

Kogod drži do svog ugleda u evropskoj odbrambenoj industriji predstavlja se na Eurosatoriju, najvećem francuskom sajmu naoružanja koji se održava na svake dve godine. I ovoga puta industrija demonstrira svoje mogućnosti na prostranom izložbenom prostoru u Vilpentu kod Pariza. Više od 2.000 izlagača tu se susreće sa vojnim zvaničnicima, političarima i stručnim posetiocima.

Uz pune knjige narudžbina, raspoloženje teško da može da bude bolje. Evropske vlade žele da postanu vojno nezavisnije od Sjedinjenih Država i u tu svrhu ulažu stotine milijardi evra.

Ali u tu „zlatnu groznicu“ uvuklo se i razočaranje. Upravo je najveće evropsko obećanje o naoružavanju, ono o većoj strateškoj autonomiji, pre nekoliko dana neslavno propalo: Nemačka i Francuska faktički su zadale smrtni udarac zajedničkom borbenom avionu šeste generacije. Ključni deo sistema FCAS više se, naime, neće graditi zajednički.

Neuspeh projekta FCAS kao signal upozorenja?

Iako je francuska ministarka odbrane Katrin Votren izbegla je da pomene tu temu u svom uvodnom govoru u ponedeljak, čini se da se Pariz i Berlin nisu razišli samo oko borbenih aviona, nego da bi i projekat borbenog tenka mogao da upadne u nove teškoće.

Kada su predsednik Emanuel Makron i kancelarka Angela Merkel 2017. pokrenuli FCAS kao odgovor na Bregzit i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, projekat borbenog aviona pratio je i francusko-nemački projekat tenka MGCS (Main Ground Combat System). Francuska je trebalo da predvodi projekat aviona, a Nemačka je preuzela vođstvo nad tenkovskim projektom. Ako FCAS propadne – što je Makron više puta naglasio – mogao bi da propadne i MGCS.

Od konsenzusa do konkurencije

Proteklog vikenda dodatno ulje na vatru dolio je moćni čelnik nemačkog koncerna Rajnmetal, Armin Paperger. On je za nedeljno izdanje lista Velt rekao da, prema njegovim informacijama, Pariz razmatra drastično smanjenje budžeta za taj projekat. Konačna odluka još nije doneta, dodao je nemački menadžer.

„Ta upozorenja shvatam vrlo ozbiljno“, kaže Ulrike Franke iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose. „U stvarnosti je projekat tenka od samog početka bio teži i sporiji od projekta FCAS.“

Iz nemačkog Ministarstva odbrane u međuvremenu poručuju da su se Nemačka i Francuska usaglasile da MGCS nastave da razvijaju „nezavisno od platforme“, te da se usmere na srž programa. Ostaje otvoreno pitanje da li će zajednički borbeni tenk time postati suvišan, rekao je portparol ministarstva u ponedeljak.

Ekspertkinja za bezbednost Franke uočava niz paralela s propalim projektom aviona. Kao i kod borbenog aviona, i kod tenka postoje različiti zahtevi vojski dveju zemalja koji otežavaju razvoj. Bundesver stavlja naglasak na maksimalnu zaštitu i vatrenu moć za istočno krilo NATO, dok Francuzi tradicionalno preferiraju lakše tenkove, one koji mogu da se transportuju avionom za brze intervencije.

Borba za tehnološko vođstvo

Najveće probleme ipak stvara odbrambena industrija – nju i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra odgovornom za propast FCAS. On to i javno kaže. „Na nivou vlada ruke su nam bile vezane. I nemačka i francuska vlada želele su da nastave projekat“, rekao je ministar.

U projektu FCAS francuski koncern Daso smatra se zahtevnim, odnosno težim partnerom, kojeg politika nije uspela da obuzda. „Od samog početka nismo svi bili na istoj talasnoj dužini“, kaže predsednik Odbora za odbranu u francuskom Senatu Sedrik Perin. Iscrpljujući spor oko patenata i rukovođenja projektom na kraju se pretvorio u neumoljivu borbu za industrijsko tehnološko vođstvo.

Slična dilema pojavljuje se i kod projekta tenka MGCS. Tu dominantan akter nije Daso, nego Rajnmetal. Izvorno je projekat trebalo da realizuje francusko-nemačko zajedničko preduzeće KNDS (Krauss-Maffei Wegmann i Nexter).

Ipak, uz politički pritisak, Nemačka je kasnije osigurala da se u to uključi Rajnmetal, kompanija koja želi da do 2030. postane najveći proizvođač naoružanja u Evropi. Iz francuske perspektive, uključivanje Rajnmetala značajno je narušilo osetljivu ravnotežu projekta.

Uspon Rajnmetala

Koliko malo je ta firma iz Diseldorfa spremna da sopstvenu strategiju podredi sporom političkom procesu, pokazala je još pre četiri godine na sajmu Eurosatori. Tada je Rajnmetal u Parizu iznenađujuće predstavio borbeni tenk Panter KF51 – kao sopstvenu alternativu francusko-nemačkom tenku MGCS.

U međuvremenu se taj visokotehnološki sistem agresivnom strategijom plasira na tržište i nalazi se pred velikom narudžbinom iz Italije. S poslovne tačke gledišta, taj samostalni potez jeste racionalan, ali je za nekakav kompromis u francusko-nemačkom projektu problematičan. U ponedeljak je i KNDS predstavio borbeni tenk za Francusku vojsku na bazi Leoparda 2.

Problemi u industriji ne pogađaju samo ta dva vodeća projekta. I program Eurodron, koji zajednički razvijaju Nemačka, Francuska, Italija i Španija, suočen je s turbulencijama. Rast troškova i kašnjenja usporavaju napredak. Iako je faza projektovanja završena, pre svega u Francuskoj rastu sumnje u troškove i vojnu korist. Eurodron još nije propao, ali služi kao upozoravajući primer teške, komplikovane evropske saradnje u oblasti odbrambene industrije.

Zabrinutost zbog nemačke dominacije

Dok multinacionalni evropski programi stagniraju, nemačka odbrambena industrija samostalno značajno povećava tempo poslovanja i beleži ekspanziju – što na obalama reke Sene nije prošlo nezapaženo. Strah od nemačke industrijske dominacije postao je centralni izvor frustracije u Parizu.

Senator Sedrik Perrin tu promenu odnosa ovako sumira: „Prešli smo iz faze različitih u fazu suprotstavljenih ambicija.“ Nemački pogled na budućnost odbrane sada je snažno nacionalno obeležen i usmeren na masovno širenje sopstvene vojne industrijske baze, tvrdi francuski senator. Finansijsku snagu za te ambicije Berlin crpi i iz milijardi evra tzv. posebnog fonda usvojenog prošle godine.

Nemačko-francuski raskol i njegove posledice za Evropu važna su tema sajma u Parizu. Evropska industrija možda jeste sposobna da gradi vrhunske sisteme naoružanja, ali sve dok nacionalne industrijske politike diktiraju odluke, evropska odbrambena saradnja biće neefikasna i podložna greškama. Račun za poreske obveznike time ne postaje manji.