Ovo svojstvo u četvrtom veku počinje da dobija negativni prizvuk, te ta „sposobnost“ postaje oznaka za visprenost i prepredenost, onako kao što ih je Platon video u svojim dijalozima. Ovde je reč o karakterima sofista kao što su Protagora, Gorgija, Prodik, Hipija ili Trazimah. Od Platona je bavljenje sofistikom i sofistima bilo pod velikim moralnim, politički i filozofskim rezervama. To je ujedno i fascinirajuće naučno pitanje koje sa sastoji u fenomenu „presokratovskog“ vremena.

Pojmovna diferencijacija otkriva bogatstvo faseta sofistike. Šta je zajedničko Protagori, Gorgiji i Prodiku? Šta spaja i šta razdvaja prvu od druge generacije sofista? Da li postoji jedna „desna“ i jedna „leva“ sofistika? U kojoj meri su sofisti uopšte bili filozofi? Šta su mislili o religiji i mitu? Ova i ostala pitanja bile su teme dvodnevnog simppozijuma, ili u maniru angloskasonskie terminlogije, „letnje škola“ u Minhenu, „Münchner Sommer der Sophistik“ koji je održan 3. i 4. septembra na „Ludvig-Maksimilijnas“ univerzitetu u Minhenu, pod okriljem katedre za klasičnu filologiju ovog univerziteta. Potpisnik ovih redova učestvovao je u radu ovog simpozijuma.

Pored Platonovih dijaloga i refleksa u komediografiji (Aristofan) u okviru ove „letnje škole“ studirani su tekstualni fragmenti sofista. Kao glavni govornik nastupio je emeritirani profesor, Nestor drevne grčke istoriografije, prof. dr Kristijan Majer („LMU“ Minhen). U auditorijumu od 60 doktoranata i nastavnika grčkog u bavarskim gimnazijama, u pet panela razmatrane su esencijalne teme sofistike na osnovu teksta „Sofisti“ (Schirren T, Zinsmaier T: „Die Sophisten. Ausgewählte Texte. Griechisch/Deutsch“, „Reclam“, Študgart 2003).

U prvom panelu dr Oliver Šleske govorio je o „Političkoj dimenziji sofistike“, u drugom je Klas Latman iz Kila govorio o „Sofistima i ranoj nauci u Grčkoj“, u trećem prof. dr Martin Hoze o „Inscenaciji sofista“. Dr Kristijan Majer govorio je o „Preduslovima rađanja sofistike“. U četvrtom panelu Matilde Bremon iz Pariza govorila je „Sofstičkim pobijanjima predsokratovaca“ i u završnom, petom panelu, prof. dr Andreas Švab govorio je o „Nazorima sofista o religiji i mitu“.

Dvodnevna letnja škola klasičnih filologa u Minhenu druga je po redu, posle veoma uspele prošlogodišlje o Herodotu, ocu istoriografije.